Zbog nedovoljno kvalitetnog uglja na kopovima Rudarskog basena „Kolubara“, havarija koje su EPS zadesile krajem prošle i početkom ove godine i niske proizvodnje struje u hidroelektranama usled suše, eksperti predviđaju da će tom preduzeću za snabdevanje potrošača u zemlji nedostajati čak 2,2 milijarde kilovat sati električne energije.

Tokom ovog leta, elektroenergetski sistem Srbije suočio se sa najnižim dotokom vode u poslednjih desetak godina. Tako je, tokom juna i jula dotok praktično bio prepolovljen. U Hidroelektranama „Đerdap“, koje u uobičajenim uslovima pokrivaju četvrtinu potrošnje struje u Srbiji, sredinom avgusta situacija se dodatno pogoršala zbog toga što je pristizalo samo 2.000 kubika vode u sekundi, što je radi ilustracije tri puta manje od junskog višegodišnjeg proseka.

Nadležni ističu da će, kada je reč o HE „Đerdap“, zbog hidrološke situacije ova godina biti slabija po pitanju proizvodnje, odnosno da se očekuje da će ona u odnosu na prosek biti manja za oko 30 odsto. I akumulacije u sistemu drinsko-limskih hidroelektrana su poluprazne, a one daju do 12 odsto struje. Pre dvadesetak dana, proizvodnja u tim hidroelektranama je za trećinu bila manja od one predviđene planom, navodi Demostat.

Takva situacija je uzrokovala da je EPS već sad prinuđen da uvozi struju i to u znatno većoj količini nego što je uobičajeno za letnji periodu, a to je u proseku oko 200 megavata po satu.

Prognoze struke govore da će EPS-u u periodu grejne sezone nedostajati količine u iznosu od 500 megavat-sati električne energije na sat. S obzirom na cene struje na berzama, koje dostižu i do 750 evra po megavat satu, EPS-u će biti potrebno između milijardu do 1,5 milijardi evra kao bi nabavio količine koje će mu nedostajati jer neće moći da ih podmiri iz domaćih proizvodnih kapaciteta.

Ono što nadležni u Vladi Srbije sada razmatraju je na koji način obezbediti EPS-u neophodna novčana sredstva za kupovinu struje. Jedna od mogućnosti, kako saznaje Demostat, je da EPS uzme novi kredit kod komercijalnih banaka ali u tom slučaju treba uzeti u obzir da je preduzeće već zaduženo u velikoj meri, u prvom redu zbog havarija i nestručnog rukovođenja, naročito u periodu dok je na njegovom čelu bio Milorad Grčić, koji je zbog toga bio prinuđen da podnese ostavku na poziciju direktora.

Druga mogućnost o kojoj se razmišlja je da Vlada Srbije bude ta koja bi preduzeću obezbedila državne garancije za kredit kako bi došlo do neophodnih sredstava za normalno funkcionisanje. Treća opcija koja je, po saznanjima Deomstata, „na stolu“ je da Vlada Srbije sa Međunarodnim monetarnim fondom napravi aranžman koji bi podrzumevao da ta finansijska organizacija dobije pravo da učestvuje u upravljanju EPS-om.

Izvor Demostata navodi da odluka za koji od ova tri modela će se Vlada Srbije opredeliti i obezbediti neophodna sredstva za funkcionisanje EPS-a još uvek nije doneta.

Vlada Srbije je 30. avgusta donela odluku kojom preporučuje EPS-u da od 1. septembra poveća cenu struje za privredu za 26,5 odsto a krajem jula Agencija za energetiku je odobrila tom preduzeću da od istog datuma poveća i cenu za domaćinstva za 6,5 odsto.