Ako se posmatra BDP po glavi stanovnika u Srbiji, njegov procenat iznosi svega 52 odsto, u odnosu na 100 odsto koliko iznosi prosek Evropske unije. Koliko je Srbija “slabašna” na tom planu najbolje ilustruju podaci da Luksemburg beleži procenat od 277 odsto, Irska 221 odsto, Danska 133 odsto, Holandija 132 odsto, Švedska 123 odsto, Belgija 122 odsto, Austrija 121 odsto, Nemačka 119 odsto.

Od Srbije su uspešnije i zemlje regiona, članice Evropske unije, poput Slovenije koja ostvaruje procenat od 90 odsto, Rumunije sa procentom od 73 odsto i Hrvatske sa procentom od 70 odsto.

Od stanovnika Srbije veću kupovnu moć imaju i građani Crne Gore, koja nije članica Evropske unije, sa procentom od 61 odsto. Jedina zemlja EU sa kojom Srbija koliko toliko može da se meri, iako je slabije plasirana i od nje, je Bugarska sa 55 odsto, koja inače važi za najsiromašniju zemlju članicu tog bloka.

Kada je reč o potrošnji po glavi stanovnika statistika pokazuje da je ona u Srbiji veća nego u zemljama regiona kao što su Makedonija – 44 odsto, Bosna i Hercegovina – 43 odsto i Albanija sa prosekom 40 odsto u odnosu na prosek Evropske unije.

To što Srbija spada u najsiromašnije zemlje na “starom kontinentu” ne treba da čudi ni malo, ukazuje Demostat i navodi da čak oko 700 hiljada zaposlenih prima minimalnu zaradu od oko 35.000 dinara. Koliko je to malo pokazuje podatak da minimalna potrošačka korpa u Srbiji iznosi oko 42 hiljade dinara.

Skoro polovina zaposlenih u Srbiji prima plate koje su manje od 50.000 dinara, što je znatno niže od zvanične prosečne plate u zemlji procenjene na oko 600 evra. Procenjuje se da u ovom trenutku u Srbiji ima oko pola miliona nezaposlenih. Takođe, raspon najvećih i najmanjih ličnih dohodaka u Srbiji je ogroman. Sve to utiče na to da Srbija spada u red onih u Evropi u kojima vlada najveća socijalna nejednakost.