Po njihovim navodima, velika je šansa da bi reforme započete u okviru pristupanja EU bile prekinute, dok bi pretpristupni programi pomoći za Srbiju bili zatvoreni.

“To bi se negativno odrazilo na investicije i donacije iz EU, zemalja članica EU, ali i na strane kompanije koje već posluju u Srbiji, a kao posledica svega došlo bi i do ekonomskog pada, gubitka radnih mesta u trenutku neizvesne ekonomske situacije u celom svetu kao posledice rata Ukrajini”, dodaje se u tekstu.

Ocenili su da bi, za razliku od uvodjenja sankcija Rusiji koje bi kratkoročno dovele do pada podrške vladajućoj stranci i njenom predsedniku, izolacija od strane Zapada bi srednjoročno i dugoročno oslabila ne samo vladajuću stranku i njenog predsednika, već bi nanele ogromnu štetu ekonomiji zemlje i dovele bi do drastičnog pada ličnog standarda gradjana.

Ukoliko bi došlo do prekida pregovora i eventualnog uvodjenja sankcija Srbiji od strane EU, Demostat smatra da bi u tom slučaju SNS na srednje i duže staze doživeo značajan pad podrške.

“Pad podrške bi se najviše osetio medju populacijom od 19 do 30 godina, kao i medju glasačima srednje dobi, srednjeg i višeg obrazovanja u gradskim i prigradskim sredinama. Taj proces bi bio najsporiji kod najstarijih penzionera i u ruralnim područjima”, piše Demostat.

Moguća zapadna izolacija i eknomske sankcije iz EU, kako su ocenili, stvorile bi potencijal i za nezadovoljstvo i socijalne nemire, a opozcija, koja se vratila u parlament, mogla bi da dobije veću vidljivost i institucionalno delovanje i u takvom scenariju bi mogla da ostvari dodatni rast popularnosti.