Svilanović je za Demostat rekao da je važno da se to saopšti, kako bi se u javnosti poveo otvoren razgovor o eventualnoj šteti, ali i koristi za državu od iskopavanja litijuma.

“EU želi da bude što manje zavisna od Kine i Rusije i traži u svom širem okruženju ko su ti mogući snadbevači. I tu se pojavila Srbija, ali nije Srbija jedina”, istakao je Svilanović.

Ocenio je da je mogućnost da Srbija postane jedan od snadbaveča Evropske unije kritičnim materijalima otvorila prostor da Srbija bude važnija nego do sada u očima evropskih partnera, što podrazumeva novu, povoljniju geopolitičku poziciju.

On je naveo da litijum nema veze sa pitanjem Kosova i da nema kompenzacije “malo bolje rešeno Kosovo za srpski litijum”.

Svilanović je ocenio da je centralni problem to što postoji ogroman nivo nepoverenja u sve institucije i da se svako pitanje u Srbiji doživljava lično i politički.

“Nema se poverenja, niko nikome ne veruje. Da li to treba da bude SANU, univerzitet, stranci, koja je grupa ljudi koja će biti u stanju da kontroliše sa strane da li privatna kompanija sprovodi sve što je obećala, da li Vlada vodi računa o tome da ne zaradi grupa ljudi, a da građani ne osete korist. Ko će kontrolisati proces”, naveo je Svilanović.

On kaže da bi projekat iskopavanja litijuma bio ogroman projekat na kojem bi morao da radi “trust mozgova”, koji bi se bavio svim aspektima, od zaštite životne sredine, vode, vazduha, odlaganja otpada do ekonomske koristi i kontrole procesa.

“Ako neko kaže da je za taj projekat, kažu odmah, ti glasaš za Vučića. Ne, ne glasam, nema veze sa tim, jer ako će ovo da se radi narednih 40 godina, pa valjda ćemo menjati vladu”, naveo je Svilanović.

Svilanović je rekao da ne gubi veru da Srbija treba da postane članica EU, a da je realno da u prvom koraku postane deo ekonomske zone Evropske unije.

“Nemojte da nam se dogodi da i ovu priliku propustimo. Realnost je da mi jesmo Evropa”, naveo je on.