Članovi Narodne stranke, Dveri, Zavetnika, koalicije NADA, grupa profesora i akademika složili su se da se mora insistirati na punoj reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Srbije.

Kako se navodi u deklaraciji koju je pročitao akademik Matija Bećković, neprihvatljivi su svi predlozi koji podrazumevaju podelu, razmenu teritorija, odricanje od Kosova i Metohije, predaju dela ili cele teritorije, članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, ili na bilo koji način ugrožavaju budućnost celovite pokrajine u sastavu Srbije.

“Niko nema ni pravo ni legitimitet da radi u tom pravcu niti da potpisuje bilo kakve medjunarodno obavezujuće dokumente suprotne Ustavu Srbije”, navodi se u Deklaraciji o reintegraciji Kosova i Metohije u ustavno-pravni poredak Srbije.

Kako je pročitao Bećković, deklaracija dalje nalaže da je jedino rešenje koje je prihvatljivo i poželjno za Srbiju – puna reintegracija čitave teritorije Kosova i Metohije “sa svim svetinjama, gradjanima koji tamo žive i prirodnim resursima u ustavno pravni poredak Srbije”.

“Kao deo tog procesa, spremni smo za otvaranje dijaloga sa predstavnicima kosmetskih Albanaca o izgradnji poretka vladavine prava za sve etničke zajednice i sve gradjane i načinima na koji će se ova ustavno-pravna reintegracija obaviti na zajedničku korist”, navodi se u deklaraciji.

Miša Djurković iz Instituta za evropske studije kazao je da je proglas izazvan “novim talasom pritisaka” na srpski narod ali i iz straha da je 17. septembar, kada je održan Evroprajd, postavio “presedan kako strani faktori misle da mogu da rešavaju probleme u Srbiji”.

Kako je naveo, u Srbiji je započeta “neprihvatljiva praksa” da ambasadori stranih zemalja ponižavaju Srbiju kroz domaće, srpske medije.

Profesor Miloš Ković izjavio je da je uticaj stranih političara na delovanje u državi sve veći.

On je podsetio na izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ga “neće naterati ni Bajden, ni Putin, ni Zelenski” da pouvče odluku o zabrani šetnje Evroprajda, i dodao da je Vučić promenio odluku nakon sastanka sa američkim ambasadorom Kristoferom Hilom.

“Policijom komanduje Hil”, istakao je Ković, navodeći da je i odluka o pregeistraciji vozila sa srpskim tablicama na Kosovu ishod uticaja stranih sila i da to nije dopustivo.

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić ponovio je stav NS da nije dovoljna borba insistiranje na nepriznavanju nezavisnosti.

“Mi ne treba da priznamo Kosovo čak ni ako ga ceo svet jednog dana bude priznao”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, zvanični Beograd mora da ozbiljnije shvati opasnost od priključenja Kosova u Ujedinjene nacije (UN).

Ponovio je da je Narodna stranka u Skupštini insistirala da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić pismenim putem obrati predsednicima Kine i Rusije, dvema državama članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje jedine nisu priznale nezavisnost Kosova, ističući da je to jedini način da se spreči ulazak Kosova u UN.

“Prema mojim saznanjima, ta pisma nisu poslata”, rekao je Jeremić i pozvao da zajedno izvrše pritisak da se Vučić što pre obrati ruskom i kineskom predsedniku.

Lider pokreta Dveri Boško Obradović istakao je da stranke u Srbiji šalju poruke sloge oko pitanja Kosova.

“Za sve nas ovde sabrane, za nas je neprihvatljiva i za sva vremena završena priča ćosićevsko-vučićevskog razgraničenja”, kazao je lider Dveri.

Jedan od lidera koalicije NADA Miloš Jovanović ocenio je da je gotovo presudan trenutak kada su se oko proglasa složili.

“Nema sumnje da je potrebna radikalna promena kosovske politike, politike koja kao krajni ishod ima da nepovratno damo potpuno legitimitet i da Kosovo zaživi kao nezavisna država”, rekao je Jovanović.

On je naveo da je borba za Kosovo i Metohiju dugotrajna i mukotrpna, ali da su Srbi tu borbu “osudjeni da vode” i da “dobiju”.

“Borba za Kosovo i Metohiju jeste dugotrajna i jeste mukotrpna, ali smo tu borbu osudjeni da vodimo i osudjeni smo da je dobijemo ako želimo da opstanemo kao nacija”, istakao je Jovanović.

Član stranke Zavetnici Miroslav Vasić rekao je da Srbija mora da reaguje na sva dešavanja vezana za pitanje Kosova, jer bi se u suprotnom ćutanje Srbije tumačilo kao “odobravanje”.