Bošnjačkoj zajednici u Srbiji neophodno je uspostavljanje dijaloga i kreiranje mehanizama u kome bi svi relevantni faktori učestvovali u kreiranju najbolje forme obrazovanja na bosanskom jeziku, zaključeno je danas na debati „Obrazovanje na bosanskom jeziku– interkulturalni pristup ili segregativna politika“.
Debatu je organizovala Akademska inicijativa „Forum 10“, u okviru projekta „Lokalna platform za dijalog“, koji podržava ambasada Kanade u Srbiji.
Programski direktor ove inicijative Fahrudin Kladničanin smatra da poslednjih godina Bošnjačko nacionalno veće (BNV), kao ključna figura u procesu implementzacije nastave na bosanskom jeziku, nije pružalo prostor za širu javnu debatu.
„Ovo je jedno od suštinskih pitanja za Bošnjake, a BNV je ovaj proces radio samo unutar svog insitucionalnog mehanizma. Danas smo od predstavnika akademske zajednice, nevladinih organizacija, nastavnika, profesora, BNV i svih koji su neposredno uključeni u proces obrazovanja čuli različite konstruktivne komentare“, rekao je Kladničanin.
Potpredsednik BNV Esad Džudžo ističe da je obrazovanje na bosanskom jeziku važno, kompleksno i kolektivno pravo, koje je ostvareno.
„Mi završavamo Akcioni plan, u kome ćemo doći do preispitivanja rezultata svega što je do sada uradjeno, a tiče se nastave na bosanskom jeziku. Na proleće naredne godine treba da uradimo presek stanja, tako da su nam javne rasprave, pomoć civilnog sektora i akademske zajednice od velikog značaja, radi unapredjenja trenutnog modela nastave“, rekao je Džudžo.
Dr Senad Ganić smatra da podela djaka u odeljenjima po nacionalnoj osnovi u perspektivi vodi segregaciji i ugrožavanju ideje multionacionalne regije, u kojoj zajedno žive Srbi i Bošnjaci.
„Za ovu segregaciju nije odgovorno BNV, već je to zakonski okvir, koji vodi rešenjima koja su karakteristična za posleratna društva. Smatram da svi treba da odamo priznanje radu BNV, koje je proteklih godina učinilo dosta u implementaciji nastave na bosanskom jeziku, ali je izostavilo ozbiljnu raspravu zajednice o tome, koja je potrebna. Jezik je živo tkivo i mi sa pozicije nauke treba da se postavimo u odnosu na tu njegovu vitalnost“, rekao je Ganić.
Predsednik Društva za bosanski jezik i književnost Amir Dautović smatra da je još uvek rano govoriti o rezultatima implementacije nastave na bosanskom jeziku, ali da je njen kvalitet jednak nastavi na srpskom jeziku.
„Puno se očekivalo od procesa obrazovanja bošnjačke dece, a na kraju ove školske godine biće rezultata koji će sumirati dobre i loše strane. Bitno je da nekih velikih problema u nastavi nema, a mi u okviru Društva radimo na edukaciji nastavnika“, rekao je Dautović.
Nastavu na bosanskom jeziku u osnovnim i srednjim školama u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici pohadja 14.545 učenika, odnosno oko 63 odsto od ukupnog broja ovdašnjih školaraca.
A.Bajrović
