Na konferenciji “Dostupnost ekološke (ne)pravde u Srbiji” u Beogradu, Djordjević je istakao da rudarske kompanije “ni po koju cenu”, ni zbog finanijskih gubitaka ni oduzimanja dozvola, neće napustiti Srbiju.

“Ne treba se zavaravati da će rudarske kompanije koje se bave bilo kojom vrstom eksploatacije ili primenjenih geoloških istraživanja u postojećem pravnom okviru napustiti Srbiju. Mislim da će ih biti sve više”, rekao je Djordjević.

Govoreći o planovima iskopavanja bora i litijuma u valjevskom basenu, Djordjević, pravni zastupnik pokreta gradjana “Marš sa Kolubare”, podsetio je da su kompaniji Euro litijum Balkan oduzeta prava na primenjena geološka istraživanja bora i litijuma na području Valjevo Sever.

Ista kompanija je, medjutim, pre nekoliko dana saopštila da želi da se na tom istom području bavi primenjenim geološkim istraživanjima geotermalnih potencijala valjevskog kraja.

“Mislim da je to zapravo simulacija želje za istraživanjem geotermalnih potencijala iza koje bi mogla da stoji želja kompanije da se na bilo koji način, nekim novim rešenjem, zadrži na tom istražnom području i ne dozvoli drugoj kompaniji da udje na njeno mesto”, rekao je Djordjević.

Iako kompanija Euro litijum Balkan već nekoliko godina posluje s ogromnim gubicima, koji su 2021. iznosili 2,9 miliona evra, Djordjević je rekao da ta kompanija u svoju vlasničku strukturu ugradjuje druge kompanije iza koje stoje investicioni fondovi.

Naime, kompanija Euro litijum Kanada je 2021. zaključila ugovor o založnom pravu sa Litijum rojalti korporejšn iz Kanade tako što je na ime potraživanja te kompanije u zalogu dala 10% vlasništva Euro litijum Balkan.

Iza kompanije Litijum rojalti korporejšn stoji investicioni fond Varat kepital advajsors (Waratah Capital Advisors Ltd) koja upravlja imovinom od oko četiri miljarde dolara.

“Ugroženim gradjanima sa područja Valjeva treba reći da ništa nije gotovo. Interesi rudarskog sektora su toliko jaki da će po cenu gubitaka dozvola i konstantnog poslovanja sa gubicima po svaku cenu želeti da ostanu na ovom području”, rekao je Djordjević.

Da bi rudarske kompanije napustile Srbiju, prema njegovim rečima, moraju da se promene Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, Zakon o eksproprijaciji i ceo “rudarski lobistički zakonodavni okvir koji uništava čitav sistem propisa u oblasti zaštite životne sredine i posledično zaštite ljudskih prava”.

Djordjević je napomenuo da u Srbiji, ne računajući Vojvodinu, postoje samo tri rudarska inspektora, jedan za oblast podzemnih voda, jedan za geološka istraživanja i jedan za čvrste stenske mase.

On je kazao da su gradjani demoralisani i destimulisani da se bore za svoja prava, zato što sudski postupci dugo traju, troškovi su ogromni i nepredvidivi i u navjećem broju slučajeva postoji ogromna disproporcija izmedju tužioca i tuženog, a sve češće su izloženi i strateškim tužbama protiv učeša javnosti (SLAPP tužbe).

“U svim ovim postupcima gde se gradjani bore za zaštitu ljudskih prava i zaštitu životne sredine tas pravde je na drastičan način nagnut na drugu stranu, stranu investitora, jer na toj strani preteže faktor državne uprave i zato postoji tako velika neravnopravnost, kao i u ekonomskim moćima jedne i druge strane”, rekao je Djordjević.

On je napomeno da zakon ne prepoznaje mogućnost oslobadjanja od sudskih troškova u postupcima s elementima zaštite životne sredine što bi, prema njegovom mišljenju, bilo opravdano jer se ne radi o partikularnim ličnim interesima, nego o zaštiti kolektivnih interesa.

Djordjević je takodje ukazao da se pravni sistem Srbije u oblasti gradjanskih prava nije promenio već 50 godina, kao i da se u nacrtu novog Gradjanskog zakonika nijedna odredba ne odnosi na postupke s elementom zaštite životne sredine ili naknade štete u toj oblasti.

“Izgleda da budući donosioci zakona nisu prepoznali oblast prava zaštite životne sredine u gradjansko-pravnom smislu, što je nedopustivo jer se ekološki problemi uvećavaju geometrijskom progresijom”, rekao je Djordjević i dodao da se u medjuvremenu zakoni u oblasti rudarstva razvijaju na štetu interesa gradjana.