Djurić je u pisanoj izjavi naveo da je u važećem Zakonu o radu predvidjeno da, ako poslodavac ne može zaposlenoj osobi sa invaliditetom da obezbedi odgovarajući posao ta osoba se smatra viškom zaposlenih, i može joj prestati radni odnos. Djurić ističe da je to “potpuno protivrečno i odudara od odredbe iz člana 101 Zakona o radu u kojoj je propisano da je poslodavac dužan da obezbedi obavaljanje poslova osobi sa invaliditetom u skladu sa njenom radnom sposobnošću”.

“Poslodavci se moraju maksimalno podstaći da premeste osobu sa invaliditetom na odgovarajući posao, a ne da im se dozvoljavaju načini kako da se zaposlenih osoba sa invaliditetom što lakše oslobode. Nije dovoljno da država stimuliše zapošljavanje lica sa invaliditetom, a da po istom principu ne stimuliše poslodavce da očuvaju zaposlene osobe sa invaliditetom u radnom odnosu”, rekao je Djurić.

On je ukazao i da Zakon o radu “predvidja još jedan paradoks kada su u pitanju osobe sa invaliditetom”, kod viškova zaposlenih nakon prestanka radnog odnosa.

“Na istim poslovima na kojima su ta lica proglašena viškom, poslodavac ne može da zaposli drugo lice u roku od tri meseca od dana prestanka radnog odnosa, osim ako je u pitanju osoba sa invaliditetom kome je dao otkaz kao višku zaposlenih, u kom slučaju ta zabrana zapošljavanja ne važi.

U konkretnom slučaju diskriminisani su invalidi sa preostalom radnom sposobnošću, jer nemaju iste šanse u istoj situaciji kao i drugi zaposleni koji su višak, a koji bi se mogli vratiti na posao kod istog poslodavca, čak sa prioritetnim pravom zaposlenja, ako se takva potreba ukaže”, rekao je Djurić.