On je, ocenjujući taj plan o razvoju Srbije do međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027, rekao da se postavlja pitanje ekonomske opravdanosti određenih projekata, a da ima i onih koji predstavljaju čist trošak.

“U ekonomiji pored mašte, važno je kvantifikovati planirane projekte, utvrditi da li će obezbeđivati dodatnu vrednost i radna mesta ili će ostati na teretu održavanja samoj državi. Takođe, treba izračunati koliko će određeni projekti koštati naredne generacije, kako će vraćati dug”, rekao je Đogović.

Predsednik Srbije i članovi Vlade predstavili su 20. januara plan desetine projekata koji će biti realizovani do međunarodne izložbe Ekspo 2027, a koji obuhvataju infrastrukturu, energetiku, zdravstvo, obrazovanje, socijalnu zaštitu, kulturu. Planiran je i razvoj naučno-tehnoloških parkova i ulaganje u veštačku inteligenciju.

Đogović je istakao da nema dileme da će projekti koji su ugovoreni sa kreditorima, bilo da su iz Kine, Azerbejdžana, Turske ili SAD-a, biti realizovani, a to su brza saobraćajnica od Bačkog brega do Kikinde, put ka Kladovu, Loznici, Požegi, Moravski koridor i brza pruga do Subotice.

“I projekat Ekspo 2027 je međunarodni projekat i u celosti će biti realizovan do kraja 2026. godine, ali ostaje pitanje iz kog izvora će se finansirati, koliko će koštati i koliko je ekonomski opravdan. Najgora stvar je što za gradnju objekata za Ekspo neće biti tendera, verovatno zbog hitnosti, ali i po zakonomernosti rada vlada od 2013. godine, koje su, uglavnom, bez tendera zaključivale kreditne aranžmane sa inopoveriocima”, rekao je Đogović.

Mali broj nabavki za državne projekte je, prema njegovim rečima, realizovan kroz tenderske procedure, “što stvara sumnju u korupciju na ličnom ili uskogrupnom nivou, pri čemu se direktnim dogovaranjem ugovara veća vrednost projekata u odnosu na cenu koja bi bila rezultat tenderske procedure, zdrave konkurencije i nadmetanja”.

“U periodu same izgradnje Ekspo će donositi dodatnu vrednost i povećati bruto domaći proizvod (BDP), a naročito će upošljavati građevinsku industriju. BDP će rasti i zbog priliva oko tri miliona posetilaca, da podsetim na prethodnoj u Kazahstanu je bilo 3,5 miliona. Rast će se osetiti i u industriji građevinskog materijala, u prometu u maloprodaji, transportu, ali i preko zaključenja novih poslova i inovativnih rešenja kompanija i start apova, koji se ne moraju efektuirati odmah”, rekao je Đogović.

Naveo je da ostaje dilema šta će biti sa samim kompleksom Ekspa, posle 2027. godine, kojim će se aktivnostima puniti ti objekti, osim redovnih sajamskih manifestacija, kako bi mogle da se plaćaju kreditne obaveze.

Istakao je da je dobar projekat osnivanje BIO4 kampusa jer ima potencijal za stvaranje dodatne vrednosti i podizanje kvaliteta i u privredi, zdravstvu, poljoprivredi i drugim oblastima što će podizati kvalitet života građana.

Pada u oči, kako je rekao, da je bilo i dosta mašte, kao najavljeni projekat muzičke umetnosti, za koji postoje i nesuglasice “jer Vučić nije za njega, a Brnabić se zalaže za gradnju tog fakulteta”.

“Ne kažem da Fakultet muzičkih umetnosti ne zaslužuje zgradu, ali ostaje pitanje finansijske održivosti u ovom momentu. Za muzej ‘Nikole Tesle’ postoje nesuglasice i oko lokacije i veličine, za tu investiciju nisu percizirana ni finansijska sredstva. Među neproduktivnim investicijama je i planirana gradnja zgrade opere za koju se takođe ne zna lokacija, pa postoji mogućnost da ti projekti neće biti realizovani do 2027. i ostaće produkt lepih želja”, rekao je Đogović.

Dodao je da su pojedini neproduktivni projekti potrebni, kao obnova zgrade Pošte, koja je planirana za dečiji muzej i pozorišnu scenu, zbog podizana nivoa kulture.

Ugovoreni projekti, poput Ekspa, kako je rekao Đogović, verovatno će najvećim delom biti finansirani iz kredita, ali kako su rekli predstavnici Vlade, tako da javni dug neće prekoračiti 60 odsto BDP-a, “što je pitanje”.

Nedvosmisleno je, kako je ocenio, da će se kvantitativni odnos javnog duga i BDP-a pogoršati i da će dug sa 51,7 odsto BDP-a ići ka 60 odsto BDP-a.

“Planira se da i fiskalni deficit bude širi, za ovu godinu je planiran 2,2 odsto BDP-a, ostaje pitanje da li će tako i biti posle rebalansa koji uskoro sledi, ali će se deficit svakako širiti prema tri odsto BDP-a, umesto da se smanjuje, što govori da će se ići u novo zaduživanje”, rekao je Đogović.

Pogoršani makroekonomski indikatori, prema njegovim rečima, ne moraju da znače da neće biti kontrolisani i održivi, ali i pored toga svakako to nije dobro jer utiče na inflaciju i stepan zaduženja zemlje, pogotovom kada nema studija o ekonomskoj opravdanosti projekata.

Postoji opasnost, kako je naveo, da kada krediti dođu na naplatu, Srbija bude u problemu i da značajna sredstva mora da usmeri na izmirivanje obaveza, pa će za investicije ostati manje novca.

On je rekao da ne vidi kakav će se “kvantitativni skok”, koji se pominje u planu “Skok u budućnost” obezbediti, ulaganjem baš do 2027. godine u gradnju Kliničkog centra u Banja Luci.

“Kada govorimo o ‘kvantnom skoku’, ne vidim osnov zašto bi se u ove tri godine ulagalo u klinički centar u Banja Luci, iako Srbija, po Dejtonskom sporazumu ima obavezu da kroz ekonomsku, kulturnu i obrazovnu saradnju pomogne Republici Srpskoj. Ne vidim kako će to biti nova dodatna vrednost za Srbiju, a ne zna se ni iznos sredstava koji će se tamo usmeriti. Ako sredstva budu išla iz budžeta možda je njih trebalo investirati u poljoprivredu i energetiku”, rekao je Đogović.