Rastuća inflacija koja je u SAD izazvala najveći skok cena za 40 godina, podstakla je Federalne rezerve da agresivno podižu kamatne stope, što povećava tražnju za američkim dolarima. Američki dolar je „svetska rezervna valuta“ i smatra se sigurnim utočištem u vreme globalnog ekonomskog stresa.

Indeks američkog dolara, koji prati vrednost dolara u odnosu na evro, japanski jen i druge glavne valute, na najvišem je nivou za dve decenije. Dolar će verovatno i tokom ovog kvartala ostati jači od skoro svih valuta, rekao je Mark Hefele, glavni investicioni direktor u „UBS Global velt menadžmentu“.

Jačanje dolara dolazi i jer se investitori povlače iz tehnoloških akcija zbog zabrinutosti zbog rastuće inflacije.

Evro je izgubio vrednost u odnosu na američki dolar pošto je ruska invazija na Ukrajinu pojačala strahovanje da će se porast troškova energije pogoršati i smanjiti ekonomski rast u 19 zemalja evrozone. Uz to se EU u velikoj meri oslanja na Rusiju za prirodni gas. Sukob je poskupeo i ključne prehrambene sirovine – pšenicu i kukuruz.

Stroga kineska ograničenja zbg kovida u Šangaju i Pekingu takođe oživljavaju strahovanje da pandemija i dalje predstavlja pretnju ekonomiji sveta. Međunarodni monetarni fond smanjio je svoju prognozu rasta kineske ekonomije zbog uticaja sanitarnih blokada na trgovinu.

Jači dolar je ugrozio korporativne zarade. Oko 40 odsto prihoda kompanija obuhvaćenih berzanskim indeksom „S and P 500“ dolazi izvan SAD, gde je jači dolar smanjio profit.

Mada je porast vrednosti američkog dolara posledica toga što je on tradicionalno sigurno „utočište“ za finansijere, usporavanje američke privrede će verovatno to preokrenuti već ove godine.

„Smer kursa dolara je, kao i uvek, veoma teško predvideti na kratak rok. Međutim, na duge staze, ekonomske sile bi trebalo da prevladaju, potiskujući dolar naniže“, rekao je Dejvid Keli, glavni globalni strateg u „JPMorgan Fands“.