Ona je u emiisji Zeleni minuti rekla da bi u slučaju rudarenja, vazduh u gradu bio zagađen i leti i zimi, zbog „toksične prašine koja ostaje i nakon eksploatacije rude“.
Podsetila je da je vazdušna udaljenost Rogozne od Novog Pazara svega oko 10 kilometara, a zagađenja se prenose desetinama, stotinama, pa i hiljadama kilometara.
„Sa jalovine koja ostaje nakon rudarenja vetar će stalno da podiže prašinu i raznosi je, donosi do Novog Pazara, čime će građani biti izloženi ozbiljnim rizicima po zdravlje. Toksične supstance uzroci su brojnih autoimunih, kancerogenih i plućnih bolesti, i u tom pogledu budućnost nije svetla za Novi Pazar i Srbiju uopšte“, navodi Đorđević.
Ocenila je da investitori koji dolaze u Srbiju da otvaraju rudnike „ne dolaze zato što nam žele dobro“, već da bi na jeftin način došli do resursa.
„To znači da će za nisku rudnu rentu investitor izvlačiti minerale i plemenite metale, a ostaviti milionima puta veću količinu toksične jalovine, koja će zauvek ostati u Srbiji. Ljudi veruju državi ne shvatajući da ona ne brine o njima, već o interesima multinacionalnih korporacija“, tvrdi Đorđević.
Navela je da rudnička jalovina zagađuje životnu sredinu stotinama godina nakon zatvaranja rudnika, te da u Srbiji postoje jalovišta iz srednjeg veka, koja i danas zagađuju reke, podzemne vode i okolno zemljište.
Građanska inicijativa „Za zdrav Novi Pazar“ je tokom prošle nedelje organizovala tribinu “Cena zlata na Rogozni: Budućnost Novog Pazara pored rudnika“, na kojoj su pored Đorđevićeve govorili i akademik Slobodan Vukosavić i ekološki advokat Sreten Đorđević.
Na teritoriji Novog Pazara obavljaju se geološka istraživanja na lokalitetima Leča, Zlatni kamen, Pasji potok i Šanac na Rogozni, za šta odoborenje na osnovu Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, poseduje privredno društvo “Zlatna reka resources” iz Beograda.
Po ranijim procenama, Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu, a mediji spekulišu da tu ima plemenitih metala za pola Evrope.
Komentari (0)