“Srbija, obdarena značajnim rezervama litijuma, nalazi se na ključnoj raskrsnici gde bi njene odluke o eksploataciji ovih resursa mogle da je dovedu u ključnu ulogu u evropskom i globalnom energetskom pejzažu”, navodi Dragišić u analizi dostavljenoj Beti.

Prema njegovim rečima, EU je identifikovala litijum kao jednu od ključnih komponenti za zelenu i digitalnu tranziciju, i njen akcioni plan za kritične sirovine naglašava potrebu da se smanji zavisnost od spoljnih dobavljača.

“Srbija, sa svojim ogromnim nalazištima litijuma, ima jedinstvenu poziciju da postane pouzdan snabdevač za Evropu, smanjujući zavisnost kontinenta od uvoza iz zemalja poput Kine i Australije”, istakao je Dragišić, koji je i poslanik u Skupštini Srbije.

Profesor Dragišić je naveo da eksploatacija litijuma nudi Srbiji značajne ekonomske koristi, privlačenje stranih direktnih investicije, otvaranje hiljade radnih mesta i stimulisanje rasta srodnih industrija, kao što su proizvodnja baterija i proizvodnja električnih vozila.

On se pozvao na izveštaj Svetske banke, po kojem zemlje koje odgovorno upravljaju svojim mineralnim resursima mogu doživeti ubrzani ekonomski rast, drastično smanjenje siromaštva i bolji životni standard.

Dragišić je naveo da “nisu neosnovani” strahovi o degradaciji životne sredine, ali da su oni zasnovani na “najgorim scenarijima i zastarelim rudarskim praksama koje ne odražavaju napredak postignut u tehnologijama održivog rudarstva”.

“Savremene operacije rudarstva litijuma podležu strogim ekološkim propisima, posebno u Evropi, gde je zaštita životne sredine osnovni princip”, naveo je on.

Prema rečima Dragišića, zakonodavstvo EU o životnoj sredini jedno je od najsveobuhvatnijih i najstrožih u svetu i postavlja visoke standarde za rudarske aktivnosti.

“Evropski zeleni dogovor, koji ima za cilj da Evropu učini prvim klimatski neutralnim kontinentom do 2050. godine, eksplicitno navodi da se sve rudarske aktivnosti unutar EU ili pridruženih zemalja moraju pridržavati najviših ekoloških standarda”, naveo je Dragišić.

To znači, dodao je on, da EU neće kupovati litijum koji je nabavljen ekološki destruktivnim metodama, pružajući snažan podsticaj kompanijama koje posluju u Srbiji da zadrže održivu praksu.

Profesor Dragišić je dodao da debata o rudarstvu litijuma u Srbiji ne bi trebalo da predstavlja “binarni izbor između ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine”.

“Umesto toga, trebalo bi da se fokusira na to kako Srbija može da iskoristi svoje prirodne resurse da doprinese zelenijoj budućnosti Evrope, istovremeno čuvajući svoju životnu sredinu za buduće generacije”, naveo je Zoran Dragišić.