Realni rast, kako je istakao, biće poznat kada se na kraju tih godina svedu svi računi i parametri ekonomije.
“Povećanja plata i penzija koja se obećavaju u predizbornoj kampanji moguća su iz realnog rasta, a ne iz prognoza. Šta ako se prognoze ne ostvare, a jednom ostvarena prava ne mogu da se menjaju. Ako se obeća povećana isplata, a prognoze se ne ostvare, nastaju deficiti. Pošto smo u izbornom vrtlogu političari odobrovoljavaju glasače, pozivajući se na prognoze”, rekao je Drašković za Betu.
Dodao je da ne zna na bazi čega je MMF projektovao rast BDP-a od četiri odsto za sledeću godinu i da ta institucija ima neke stručnjake koji daju i optimističke prognoze, bez obrazložnja.
Ekonomski rаst Srbije će se ubrzаti, sа dvа odsto u 2025. nа 3,3 odsto u 2026. i četiri odsto u 2027, nаvodi se u objаvljenim Svetskim ekonomskim izgledimа (WEO) MMF-a. Potrošačke cene će, kako je navedeno u toj prognozi, nakon rasta od 3,9 odsto u 2025. porasti 3,1 оdsto u 2026. i 4,2 оdsto u 2027. godini.
U situaciji kada je, kako je Drašković rekao, ekonomska kriza u svetu, kad slabi ekonomija EU na koju je Srbija oslonjena, kada je nesigurna ekonomska politika SAD koja uvodi sankcije i carine, kada ima problema u snabdevanju energentima zbog sukoba na Bliskom istoku, ne postoje opmističke pretpostavke da će biti značajniji realni rast BDP-a, posebno ako postoji pritisak rasta cena energenata.
Rast cena od 4,2 odsto u 2027, je prema njegovim rečima, čak optimističan jer ako se nastave ista ekonomska kretanja “poguraće inflaciju i više od toga”.
“Da bi Srbija ostvarila značajniji ekonomski rast mora da ima kontinuiran i stabilan realnan rast BDP-a između 4,5 i pet odsto i to nekoliko godina”, rekao je Drašković.
Dodao je da se rast ekonomije Kine u godinama ekspanzije kretao nekoliko godina u kontinuitetu od osam odsto do deset odsto godišnje, a da je sada, realno oko šest odsto.
Istakao je da, ako se u jednoj godini dostigne značajniji rast BDP-a, a u sledećoj opadne, to znači da su, u proseku daleko lošije performanse ekonomije u odnosu na jednu godinu.
“Povećanje plata pri rastu BDP-a od četiri odsto u našoj zemlji je moguće, ali treba imati u vidu posledice, a one zavise od toga iz kojih izvora se ostvaruje taj rast, da li iz realnog povećanja BDP-a ili iz zaduživanja. Pomoć koja je podeljena pred izbore je političko-propagandna politika. Zbog toga predizborne godine nisu relevantne za ocenjivanje ekonomske politike koja je usmerena na propagandu”, naveo je Drašković.
Naglasio je da nosioci vlasti zbog stvaranja slike o dobrom ekonomskoam stanju zaustavljaju i povećanja cena pred izbore tamo gde imaju uticaj, a to je u javnim delatnostima i firmama koje obezbeđuju grejanje, električnu energiju i druge proizvode i usluge, ali da će to doći na red u decembru i januaru kad prođu izbori, jer ako poskupe energenti a ne promene se cene firme će otići u bankrot.
Zaustavljanje poskupljenja grejanja koja nisu odobrena i električne energije pred izbore su, prema njegovim rečima, “manipulacije za zamajavanje naroda”.
Drašković je na pitanje da li je Srbija prezadužena zemlja, jer je javni dug oko 42 milijarde evra, rekao da je “apsolutno prezadužena”.
“Taj relativni odnos duga u BDP-u koji iznosi samo četrdeset i nešto odsto i čime se vlast hvali je posledica fiksnog kursa koji je nerealan jer je vrednost srpske valute u poslednjih deset godina u odnosu na evro porasla. Posmatrano kroz taj fiksni i stabilan kurs dinara Srbija ima ekonomiju koja je dinamičnija i bolja od proseka EU. To je igranka sa kusom i to je manipulacija plebsom”, rekao je Drašković.
Istakao je da “ljudi vole da imaju stabilan kurs jer su svi krediti indeksirani u evrima zbog čega daju manje dinara za otplatu zajma”.
“To će se kad-tad platiti. Kada se daje stimulans da se ljudi zadužuju i bez potrebe, na bazi nerealno niskog kursa, time se podilazi plebsu (narodu)”, naveo je Drašković.
Realan kurs dinara prema evru, kako je rekao, po konzervativnoj metodi trebalo bi da se koriguje za procenat razlike između uvoza i izvoza.
Snaga domaće valute je, dodao je, jednaka snazi roba i usluga na svetskom tržištu.
“Ako Srbija ima permanentan deficit u izvozu u odnosu na uvoz to govori da je jeftinije uvoziti, čak i robu koju proizvodi domaća industrija i koja je bila konkurentnija u odnosu na svetsku, a to su proizvodi poljoprivrede i prehrambene industrije. Zbog fiksnog kursa više nisu konkureni”, rekao je Drašković.
Na pitanje koliko je precenjen dinar Drašković je rekao da se njegova vrednost određuje na osnovu deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni koji je 30 odsto, što znači da bi kurs dinara prema evru trebalo da bude 30 odsto viši i da evro vredi 35-36 dinara više, odnosno oko 150 dinara, ali da bi sada primena takvog kursa izazvala šok kod građana.
“Brnabić (Ana, predsednik Srbije u tehničkom mandatu) se ništa u to ne razume kao i ‘grešni’ Vučić (Aleksandar, bivši predsednik) koji misli da se razume. Građani će platiti tu cenu”, rekao je Drašković.
Kada bi se, prema njegovim rečima, ekonomija bazirala na monetarnoj politici, bez realnog stanja svi bi u svetu bili srećni i svi bi primenili taj model.
Monetrana politika je, kako je rekao, “relevantna i razumna kada ne uništava svoj reani sektor koji se bazira na stranim direktnim investicijama i zaduživanju zemlje, što nije zdrav ekonomski rast i zdrav kurs”.
“Kada se dođe u poziciju da nema stranih kredita i priliva stranih investicija nedostajaće devize i neće moći da se brani kurs, pa će se za šest meseci isprazniti sve rezerve. To je zakon kao u fizici, zakon spojenih sudova. Monetarna politka mora imati u vidu realno stanje ekonomije, ekonomija je celina, neke mere se mogu držati veštaćki, ali se na kraju plaćaju”, rekao je Drašković.
Komentari (0)