Oni su naveli da je “netačna i veoma opasna” optužba da je na toj visokoškolskoj ustanovi “sveprisutna islamofobija”, te da je besmisleno i uznemirujuće govoriti o islamofobiji na univerzitetu gde je “apsolutno najveći broj studenata islamske veroispovesti i gde se o trošku države školuje preko 70 odsto akademaca”.
“Ni jednim svojim postupkom, niti odlukom Državni univezitet u Novom Pazaru nije osporio kulturni, jezički ili religijski identitet bilo kojeg studenta i bilo kojeg nastavnika. Ovde su ravnopravni svi: Bošnjaci, Srbi, Hrvati, Crnogorci, Goranci, Romi i svi ostali”, saopštili su sa tog univerziteta.
Sa te visokoškolske ustanove su poručili da univerzitet nije privatno vlasništvo, te da “onima što bi da uređuju pravila na Državnom univerzitetu verovatno smeta činjenica što se ovde poštuju akademski standardi, koji važe i na svim drugim državnim univerzitetima u Srbiji”.
“Rečenica da je ‘mnogim profesorima uskraćeno pravo na rad’, apsolutno je netačna. Nijedan nastavnik, niti saradnik, u periodu aktuelne uprave, nije dobio otkaz. A napredovanje nastavnika uslovljeno je isključivo, njihovim referencama i pravilima koje postavljaju Zakon i drugi univerzitetski propisi”, navodi se u saopštenju.
Dodaju da se situacija na Državnom univerzitetu predstavlja dramatičnom “sa namerom da o akademskim stvarima odlučuju ljudi bez kompetencija, koji sa univerzitetom nemaju ništa ili skoro ništa”.
“Državni univerzitet bio bi dobro mesto da se ‘uhlebe’ partijski kadrovi, nestručne osobe, koje se predstavljaju kao sveznalice, koje su upisivale i po 10 fakulteta, a pitanje je da li su ijedan završile”, zaključuju sa te visokoobrazovne ustanove.
Akademska inicijativa “Forum 10”, Urban In, Impuls, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, građanska aktivistkinja Aida Ćorović i Žene u crnom apelovali su na upravu Državnog univerziteta da “prekine sa praksama koje podstiču osporavanje i ismevanje kulturnog, jezičkog i religijskog identiteta studenata i njihovih profesora”.
Oni su u zajedničkom saopštenju za javnost istakli da je trenutna situacija na ovoj visokoškolskoj ustanovi kulminacija loše situacije koja traje poslednjih nekoliko godina i koja se ogleda u obračunu sa mnogim profesorima kojima je uskraćeno pravo na rad.
Dodali su da Državni univerzitet nije “privatno vlasništvo koje pripada jednoj porodici ili pojedincu, već ustanova za koju se svim snagama mora boriti”.
