“Moja poruka je bila vrlo jasna, za novu vladu Srbije sprovođenje reformske agende 2027. godine je evropski prioritet, mi želimo do tada da budemo potpuno spremni i kad je reč o ekonomiji i demokratiji i vladavini prava i svim drugim aspektima od značaja za naše punopravno članstvo u EU”, rekao je Đurić novinarima u Luksemburgu posle sastanka ministara spoljnih poslova EU i predstavnika Zapadnog Balkana.
Rekao je da je istovremeno njegova poruka bila da EU ima mnogo toga da dobije iz članstva Srbije, kao i to da do bi do tada građani Srbije trebalo da imaju pristup evropskim fondovima, da studenti, poljoprivrednici i drugi građani ne bi imali drugorazredni status u odnosu na one iz bilo koje druge zemlje.
“Nismo zainteresovani da budemo samo sekundarno tržište i drugo, mi hoćemo punopravnu stolicu i ravnopravno mesto za stolom”, rekao je Đurič.
U odgovoru na pitanje o neusklađenosti spoljne polktike Ssrbije sa onom iz EU Đurić je rekao da će sa učlanjenjem EU Srbija imati zajedničku spoljnu politiku sa njom, i da će tada biti u poziciji da utiče na spoljnu politiku Unije.
“Mi hoćemo da podignemo nivo našeg usaglašavanja sa evropskom spoljnom politikom, ali tražimo i pomoć da rešimo pitanja iz prošlosti za koje sadašnje generacije u Srbiji nisu odgovorne, a ne mogu da budu rešene na pravičan način bez mnogih država međunarodne zajednice”, rekao je on.
Đurić je rekao da Srbija i sada u značajnoj meri doprinosi evropskoj spoljnobezbednosnoj politici, učestvuje u evropskim mirovnim misijama, a što se tiče Ukrajine – da je glasala za sve rezolucije u UN koje su podržavale teritorijalni integritet Ukrajine.
“Imamo specifičnosti zbog kojih nemamo istu spoljnu politiku o ovom pitanju kao druge evropske članice, ali očekujemo da pomognu da se odnosi u regionu normalizuju u dovoljnoj meri i da napreduje bezbednosna situacija u našem regionu na način koji će omogućiti veči stepen usklađenja, a Srbija će tražiti način da štiteći svoje nacionalne interese bude što je moguće više usklađena sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, rekao je Đurić.
Rekao je da je govorio o kršenju kolektivnih prava sunarodnika na Kosovu, ali i o potrebi da se na oštriji način sprovodi Briselski sporazum.
Rekao je da će se Srbija boriti da stvara uslove za što brže članstvo u EU uz ostvarenje svojih nacionalnih i državnih interesa i ukazao koliko je težak položaj srpskog naroda na Kosovu.
“Rekao sam evropskim ministrima ‘hajde da pomognemo jedni durgima’, da se nadjemo na pola puta da ubrzamo priču, proširenje EU, i vi imate jako mnogo da dobijete iz snažnih balkanskih ruku, ne samo iz Srbije nego i iz drugih zemalja regiona kao novih članova”, rekao je on.
Rekao je da se Srbija se veoma raduje mađarskom predsedavanju Savetom EU, koje počinje 1. jula, i da smatra da to može da pruži dodatni impuls EU integracijama celog regiona.
Đurić je rekao je da Srbija ima veliko poverenje u mađarskog premijera Viktora Orbana i ministra spoljnih poslova Petera Sijarata i njihovu “iskrenu želju” da se EU proširi na ovaj region.
