“Što se tiče situacije na terenu, možemo reći da je manje ljudi u kampovima (prihvatnim centrima) i oko njih, ali to ne zači da je migracija stala i da ljudi kod nas ne ulaze i ne prolaze dalje”, kazao je Đurović agenciji Beta.

Kako je naveo, ono što je karakteristično drugačije sada, u odnosu na ranije, je da se od kraja prošle godine migracije pomeraju ka Bosni i Hercegovini.

Podsetio je da su ranije najčešće išle preko severnih delova Srbije i granice sa Hrvatskom i Mađarskom, pa dalje ka EU.

“Ono što je druga karakteristika je da se migranti u Srbiji ne zadržavaju dugo u sistemu kampova i njihovoj okolini već nalaze mesta gde brzo, uz pomoć krijumačara, pokušavaju da se domognu Bosne i Hercegovine”, kazao je on.

Rekao je da je to razlog što je krijumčarenje sada usmereno prema Bosni i Hercegovini i najveći broj ljudi tamo prolazi “mimo radara institucija i javnosti”.

Prema njegovim rečima, migracije više nisu viljive kao ranije ali to ne znači da ljudi ne ulaze u Srbiju, i to negde i do 100 ljudi dnevno.

Naveo je da migranti dolaze iz pravca Bugarske, Severne Makedonije i Kosova i nastavljaju dalje.

Na severu Srbije, prema njegovim rečima, nema velikog broja migranata zato što su zatvoreni kampovi i sprovode se mere policije na suzbijnju krijumčarenja.

“Uprkos tome, na severu zemlje, na dnevno nivou, pa našim podacima, deset do 20 ljudi pokušava da uđe u Mađarsku, a od 50 do 70 u Hrvatsku”, kazao je Đurović.

Kako je objasnio, prisutni su ti “mali pokreti na severu” ali većina ljudi pokušava da nastavi put ka Bosni i Hercegovini.

“Priliv i broj ljudi u zemlji je malo opao i u odnosu na lane, ali broj ljudi u kampovima ne znači ukupan broj ljudi u zemlji”, dodao je.

Prema njegovim rečima, prihvatni centri su sada mesta koja se zaobilaze, pre svega zbog svog restriktivnog režima.

Podsetio je da su mnogi kampovi zatvoreni, posebno na severu zemlje, te da ne rade oni u Kikindi, Adaševcima, Principovcu, Subotici i Somboru.

“Isto tako, policija i Komesarijat kada ljude zateknu van centara, šalju ih nazad u centre u Preševu i Bujanovcu”, dodao je on.

Naveo je da kampovi, po onome što govore migranti, nisu mesta koja ispunjavaju sve uslove za prihvat ljudi.

“Vrlo često se suočavaju sa poteškoćama da ih napuste, da dobiju adekvatnu pomoć”, kazao je on.

Prema njegovim rečima, dva sada značaja prihvatna centra su u Sjenici i Tutinu koji prilično aktivno rade.

“U Pirotu, u prihvatni centar takodje dolaze ljude, i prigovaraju na uslove smeštaja pa i napuštanja”, dodao je.

Kako je naveo, u sistemu prihvata postoje značajni problemi pa izbegice i migranti pre idu “u neku ilegalu i u ruke krijumčara” kako bi put nastavili dalje.

“I dalje se dešava vraćanje ljudi iz pravca Hrvatske i Madjarske, ali i iz pravca Bosne i Hercegovine i tu se stvari nisu mnogo promenile”, naveo je Đurović.

Kako je rekao, Srbija u suštini i dalje ima aktivnu borbu na terenu protiv migracija.

Istovremeno je izrazio bojazan da će vremenom, na severu Srbije, da se ponovo uspostave “te pokidane krijumčarske veze”.

“Ljudi su manje vidljivi u sistemu institucija, oni su u ilegali, brzo prolaze kroz zemlju, ali ulaze i u urbana mesta”, kazao je Đurović.

Kako je naveo, u privatnim centrima mora da bude podignut standard prihvata i rada.

“Za mnoge od njih migranti govore da nisu mesto gde mogu da dobiju zaštitu i ono na šta imaju pravo, ima i onih gde im se ograničava pravo da ih napuste ili da uđu, da im se ograničava pristup pravnoj pomoći i infomacijama o postupku azila”, kazao je on.

Smatra da su to informacije na koje treba obratiti pažnju i, kako je naveo, da je neohodno da se unapredi rad prihvatnih centara i Komesarijata za izbeglcie i migracije.

“Prvi naš cilj je da ljudi budu legalno vidljivi u sistemu i oni koji prolaze i koji su ‘zglavljeni’, tek onda kada su vidljivi u sistemu mogu institucije da im pomognu u ostvarivanju potreba”, kazao je on.

Prema rečima Đurovića, to sada “u mnogo čemu manjka” i migracije su gurnute u drugi plan, mimo radara institicija, što podstiče sivu zonu i krijumčarenje.

U Srbiji je u 16 prihvatnih i centara za azila smešteno ukupno 647 migranata – rečeno je nedavno agenicji Beta u Komesarijatu Srbije za izbeglice i migracije.

Po podacima Komesarjiata, ove godine je evidentirano ukupno 6.005 osoba, što je smanjenje od 70,65 odsto (14.454 osobe) u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 20.459.