Danas se navršava 25 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici jedne paravojne formacije u sastavu Vojske Republike Srpske, iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd – Bar na železničkoj stanici u Štrpcima izveli i kasnije ubili 20 putnika muslimanske i hrvatske nacionalnosti.
Predsedsednik Odbora Skupštine Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović izjavio je da je zločin u Štrpcima “velika sramota države Srbije”.
Navodeći da je ova otmica bila unapred planirana i da su za nju znali predstavnici državnih organa, Omerović je tokom razgovora sa članovima porodica žrtava tog zločina pozvao aktuelnu vlast Srbije da “napravi otklon od države u kojoj su saučesnici u zločinu protiv sopstvenih gradjana bili službenici tadašnje države”.
“Srbija već 25 godina nosi mrlju na svom obrazu. Dokazima sa sudjenja je utvrdjeno da je otmica bila unapred planirana a u organizaciji i logističkoj pripremi učestvovali su predstavnici tadašnje države, policije, vojske i železnice. Niko ništa nije učinio da se otmica putnika bošnjačke nacionalnosti spreči”, kazao je Omerović.
Po njegovim rečima, najodgovorniji nosioci vlasti u Srbiji “dužni su da iskreno pogledaju ovu sramotu i omoguće svim gradjanima da se sa njom suoče”.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić rekao je da se ovaj zločin mora istražiti do kraja i da mora dobiti sudski epilog.
“Ovaj zločin ima posebnu težinu i mora se istražiti do kraja, kako bi porodice žrtava posle dve i po decenije dobile sudsku pravdu, kao i da bi se svim građanima ove države omogućio bezbedan i siguran život”, naveo je Pašalić u pisanoj izjavi.
Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda podsećaju da porodice žrtava 25 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji i na priznanje statusa porodica civilnih žrtava rata.
Oni su ponovo pozvali Tužilaštvo za ratne zločine i sudove da reše pitanje potvrđivanja optužnice za ovaj zločin i da nastave postupak.
Osim toga, pozivaju i Ministarstvo za rad i druge nadležne institucije da donesu novi zakon zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.
Žrtve ovog zločina su Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Toma Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedna nepoznata osoba.
Do danas su pronadjeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve.
Telo Halila Zupčevića pronadjeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nadjeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.
