Predsednik Nacionalne asocijacije tustičkih agencija Srbije (NATAS) Dragan Subotić rekao je da škole imaju posebne zahteve što povećava cenu ekskurzija, a ne marža agencija koja “apsolutno” ne prelazi deset odsto.
On je za Betu rekao da se turističke agencije, na društvenim mrežama i u medijima, predstavljaju kao “nezajažljive”, odnosno kao neko ko “zgrće ogroman novac” na račun dece i roditelja.
“Istina je da zahtevi škola o destinacijama i nivou kvaliteta prevazilaze zdrav razum. Često roditelji imaju ‘htenje’ da njihovo dete ide na neko mesto, jer je to ‘tako fensi’ “, rekao je Subotić.
U javnim nabavkama škola za program ekskurzija pojavljuju se, kako je rekao, zahtevi da smeštaj učenika bude u hotelima sa tri i četiri zvezdice, u centru nekog grada.
“Za posetu Rimu traže da hotel bude u zoni Termini koji je apsolutno nebezbedan za đake”, rekao je Subotić.
Među zahtevima škola su, kako je rekao i da učenici budu smešteni u dvokrevetne i trokrevetne sobe, da turistička agencija obezbedi dva gratis putovanja na 40 učenika, ishranu na bazi polupansiona (doručak + večera), prevoz autobusima visoke turističke klase, starosti do pet godina.
Škole, po rečima Subotića, traže gratis putovanje za nastavno osoblje, vođu puta, lekara, turističkog vodiča i dva vozača, kao i dnevnice za njih, na koje se plaća porez u Srbiji od 57 odsto.
Takođe traže, kako je rekao, posetu mnogim znamenitostima što podrazumeva kupovinu “silnih” ulaznica, uključujući i one koje se tiču noćne zabave (diskoteke).
Neki od zahteva su, po rečima Subotića, u saglasnosti s Pravilnikom Ministarstva prosvete, a neki su potpuno “paušalni”, jer Pravilnikom nije bliže određeno, te se škole rukovode “preporukama”.
Subotić je naveo da na jednu grupu od 40 do 45 učenika koji plaćaju ekskurziju, treba zaračunati zahtev za minimum sedam gratis putovanja, te se ne treba čuditi što ekskurzija od sedam dana u Italiji sa obilaskom Firence, Rima i Venecije košta nešto više od 600 evra.
“Naša asocijacija je o ovom pitanju kontaktirala Evropsku turističku asocijaciju ETOA čiji smo član i dobili smo niz primera kako se ekskurzije organizuju u zemljama Zapadne Evrope. Poznato nam je svima da te zemlje imaju visoki životni standard, ali kod njih se učenici na ekskurzijama prevoze i vozovima, a smeštaj je u pansionima ili skromnijim hotelima u višekrevetnim sobama, pa čak i u hostelima”, rekao je Subotić.
Dodao je da zbog visokih zahteva mnoge agencije nisu zainteresovane za organizovanje ekskurzija: od oko 1.200 agencija svega tridesetak se bavi time.
Direktorka Dvanaeste beogradske gimnazije Svetlana Miljenović je rekla za Betu da komisija, u čijem sastavu je i predstavnik roditelja, sastavlja program javne nabavke đačke ekskurzije.
“Pravilnikom je, zbog sigurnosti učenika, preporučena starost vozila i ishrana na bazi polupansiona”, rekla je Miljenović.
Istakla je da je tačno da škole poštuju preporuke kada se sastavlja program javne nabavke za putovanje, ali da “dolaze sa više instance i da se poštuju zbog sigurnosti dece”.
Dodala je da se zalaže da se, zbog mnogih problema koje škole imaju u organizaciji, ekskurzije ukinu jer nisu obavezni deo nastave.
“Naša škola je ukinula ekskurzije za prvi i drugi razred gimnazije, organizujemo samo za treći razred koji može da putuje po Srbiji i četvrti koji može da ide u inostranstvo. Imamo mnogo problema, desilo nam se da za ekskurziju u Niš do poslednjeg trenutka nije moglo da se utvrdi koliko dece ide jer otkažu pred polazak, zato što se posvađaju ili iz drugih razloga”, rekla je Miljenović.
Istakla je da u takvoj atmosferi prosvetni radnici nerado pristaju da putuju sa decom i da trpe poniženja zbog kritika.