U Federaciji BiH cena za domaćinstva je 32 evra po MWh, a za privredu 50 evra po MWh.

Medjutim, stanovnici Federacije BiH sedmično na raspolaganju imaju 96 sati „jeftine“ struje, a stanovnici RS, 88 sati. U RS taj period radnim danima obuhvata samo noć, dok je u Federaciji rasporedjen tako da obuhvata i deo dana.

Cena električne energije je definisana tarifom i cenom kWh (kiovat-sata) i odredjena je tarifnom grupom, sezonom i višom i nižom dnevnom tarifom.

Tarifne stope odredjuju regulatorne komisije za energetiku Federacije BiH i RS, a u račun za struju ulazi: potrošena električna energija, trošak mrežarine, naknada za obnovljive izvore i taksa za javni servis od nešto manje od četiri evra.

U BiH deluju tri javna preduzeća koja se bave proizvodnjom i distribucijom električne energije, Elektroprivreda BiH (EPBiH), koja ima 771.675 krajnjih kupaca, Elektroprivreda RS (EPRS) sa 536.887 krajnjih kupaca i Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne (EPHZHB) sa 196.000 krajnjih kupaca.

Kada je u pitanju gas, iz Ministarstva energetike RS su naveli da se taj entitet mora prilagodjavati stanju na tržištu jer nema sopstvene izvore, tako da su izloženi uticajima tržišta gasa.

„U ovom trenutku ni sa te strane ne postoji problem koji bi mogao biti znak za neku vrstu poremećaja snabdevanja. Svake godine objavljujemo i listu prioritetnih kupaca i objekata kojima se ne sme obustaviti isporuka gasa“, naveli su iz tog Ministarstva.

Dodali su da na cenu nafte koja je porasla to Ministarstvo energetike ne može da utiče, osim da zahteva od trgovaca da posluju u skladu sa definisanim procedurama, posebno u delu kvaliteta koji moraju da ispunjavaju, a u slučaju poremećaja na tržištu, Vlada RS će reagovati kroz konkretan plan.

U Federaciji BiH rekli su da su zbog kvara na gasovodu u Bugarskoj, koja je prevazidjena tako što je Srbija pozajmila oko 600.000 kubika, u tom entitetu počeli su da razmišljaju o stvaranju zaliha gasa.

Gas je, kako su naveli, za Federaciju značajniji nego za RS, jer se na taj energent greje značajan deo domaćinstava velikih gradova, poput Sarajeva i Zenice, dok je u RS centralno grejanje u gradovima zasnovano na eko-toplanama na mazut, osim Zvornika, gde je ulazna tačka za gas za BiH i jednog dela Istočnog Sarajeva.

Ministar energije, rudarstva i industrije Federacije BiH Nermin Džindić rekao je da Federacija ubuduće mora da ima obezbedjene zalihe gasa, kako bi predupredili situacije kada dodje do kvara, kakav se desio na gasovodu u Bugarskoj.

Prema njegovim rečima, Vlada Federacije BiH donela je zaključak prema kome će nadležne uprave biti zadužene da nadju model, lokaciju i kapacitete za zalihe gasa.

Vlada Federacije već je saopštila da do kraja godine neće biti povećanja cena gasa, mada je cena na svetskom tržištu značajno porasla.

U Federaciji BiH veleprodajna cena prirodnog gasa za distribucijske firme iznosi 248,7 evra za 1.000 standardnih kubnih metara, odnosno 0,248 evra po metru bez poreza na dodatnu vrednost.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, BiH nema nijednu nuklearnu elektranu, a u Ministarstvu energetike RS su rekli da trenutno ne postoje uslovi da se nuklerana energija koristi u BiH.

„Za proizvodnju nuklearne energije, trenutno nemamo definisan plan. Jedna od ideja RS je da se za izgradnju nuklearne elektrane, zajedno sa Federacijom BiH, razmatra neka od lokacija koja se nalazi uz jednu od većih reka, na primer Save ili Drine“, rekli su u Ministarstvu energetike RS.

To bi, kako su ocenili, bio zajednički projekat dva entiteta BiH, a dugoročno bi doprinosio stabilnosti, ne samo energetskog sektora, već i političkih i društvenih odnosa.

Povodom 1.000 broja Beta Monitora, specijalizovanog ekonomskog biltena usmerenog na zemlje jugoistočne Evrope, Beta emituje seriju tekstova o energetici besplatno dostupnih na portalu www.beta.rs na srpskom i www.betabriefing.com na engleskom.