U izveštaju predsednika komiteta za spoljne poslove Davida Mekalistera takodje se izražava “duboka zabrinutost” zbog navoda da komesar za politiku susedstva i proširenja Oliver Varheji “namerno nastoji da zaobiđe i potkopa centralni značaj demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji”.

“EP poziva Komisiju da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje komesara za susedstvo i proširenje i politika koju zagovara predstavljaju kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obaveza”, navodi se u izveštaju.

Za izveštaj je glasalo 407 poslanika, protiv su bila 92 i 142 uzdržana.

Evropski parlament u dokumentu naglašava važnost potpune uskladjenosti zemalja Zapadnog Balkana sa spoljnom i bezbednosnom politikom, posebno njenom politikom sankcija prema trećim zemljama.

“Evropski parlament žali zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, a posebno u pogledu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine”, navodi se u izveštaju.

U dokumentu se ponovo ističe stav Evropskog parlamenta da “nova pregovaračka poglavlja treba da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u oblastima demokratije i vladavine prava i kada pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU”.

Srbija, dodaje se, kao zemlja koja teži članstvu u EU, mora da se pridržava zajedničkih vrednosti i prava EU.

EP je pozvao Evropsku komisiju i zemlje članice da koriste zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku kao “sredstvo za unapredjenje saradnje” sa zemljama Zapadnog Balkana.

Dajući snažnu podršku evropskoj budućnosti svih država Zapadnog Balkana kao punopravnih članica EU, Parlament je naglasio važnost evropskih integracija tih zemalja za stabilnost i bezbednost celog evropskog kontinenta.

Proširenje nema alternative, dodaje se, i postalo je više nego ikad geostrateška investicija u stabilnu, snazžnu i ujedinjenu EU.

“EP naglašava da EU mora da pojača kredibilnost procesa proširenja čuvajući njegovu utemeljenost na zaslugama, uključujući kriterijume kao što su demokratija, osnovna prava i vladavina prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja kroz bilateralne sporove”, navodi se u izveštaju.

Komentari (0)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *