Bohucki je za agenciju Beta rekao da je u Subotici potvrđen 21, u Bačkoj Topoli tri i u Malom Iđošu jedan slučaj a da se najčešće razboljevaju deca koja nisu primila petu dozu vakcine protiv velikog kašlja ili nisu uopšte vakcinisana protiv te bolesti.

“To su potvrđeni slučajevi, a koliki je realan broj, sigurno više od 100, jer mnogi imaju kašalj koji traje nekoliko nedelja, posebno kod odraslih, koji traje dva do tri meseca. Međutim, od velikog kašlja mahom obolevaju školarci, od petog do osmog razreda osnovne škole i srednjoškolci”, naveo je epidemiolog.

Bohucki je rekao da se pretpostavlja da je taj broj obolelih veći od 100 jer roditelji zbog blažih simptoma ređe vode stariju decu kod lekara ili na testiranje.

“Kašalj je nešto intenzivniji kod mlađe dece pa se roditelji javljaju lekaru, iako su deca zaštićena vakcinama. Kada neko primi pet vakcina, zaštićen je 10-15 godina. Deca koja sada oboljevaju su primili samo četiri doze vakcine a peta doza je davana deci koja su 2022. godine upisana u osnovnu školu”, kazao je Bohucki.

On je upozorio da je u Severnobačkom okrugu, kao i u ostalim delovima Srbije, smanjen vakcinalni obuhvat na oko 90 odsto a da je revakcinacija u drugoj godini života smanjena na oko 80 odsto što je u Beogradu i dovelo do epidemije.

“Imamo decu koja uopšte nisu vakcinisana i oni će svakako da obole od velikog kašlja. Deca od 9 do 15 godina koja se razboljevaju sada su vakcinisana ali imaju toliko oslabi imunitet da se razboljevaju”, ocenio je epidemiolog.

Po njegovim rečima, bolest najteže pogađa decu, posebno u prvoj godini života i može imati i fatalan ishod.

“Zbog antivaksera imamo decu koja uopšte nisu vakcinisana što je dovelo do toga da ne postoji kolektivni imunitet koji bi trebao da je na nivou od 95 odsto vakcinisanih. U prošlosti je obuhvat vakcinacije bio i više od 95 odsto i nije bilo zabeleženih slučajeva obolevanja od velikog kašlja među decom”, naveo je Bohucki.

U prve dve nedelje bolesti javlja se prehlada, curenje nosa, kašalj i u tom periodu, po rečima epidemiologa, bolest se može lečiti antibioticima jer je reč o “bakteriji koja nakon dve nedelje oslobađa toksine koji dođu u odgovarajuće centre koji iritiraju što dovodi do kašlja koji traje i do 100 dana”.

“Međutim, kada je reč o maloj deci, roditelj će brzo odneti dete lekaru ali osnovce ili srednjoškolce, u najvećem broju slučajeva roditelji neće voditi kod lekara ili na testiranje”, rekao je Bohucki.

On je apelovao na roditelje da zaštite svoju decu vakcinama jer je to kako je dodao, jedini način da se bolest stavi pod kontrolu.

Prema izveštaju Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji je do 7. januara veliki kašalj potvrđen kod 1.020 osoba, a svaki drugi slučaj je registrovan kod dece od 10 do 15 godina.

Najviše obolelih osoba je u Južnobačkom okrugu i u Beogradu, gde je proglašena epidemija.