“Vidimo da raste broj neregularnih dolazaka… Vraćanje onih kojima je odbijen azil u Evropi je vrlo važno pitanje”, rekla je švedska ministarka zadužena za migraciju, Marija Malmer Stenergard, čija zemlja je aktuelna predsedavajuća Evropskom unijom.
Od oko 340.000 odluka o “vraćanju” izrečenih 2021. u evropskim zemljama, 21 odsto je sprovedeno, prema podacima Eurostata koje je navela Evropska komisija.
“Sadašnji nivo (vraćanja) je neprihvatljiv,” rekla je švedska ministarka posle sastanka ministara unutrašnjih poslova EU ocenjujući da je jedan od glavnih razloga za to da nedostaje saradnja od strane trećih zemalja koje treba da prime nazad svoje državljane.
Na evropskom nivou mehanizam koji dozvoljava da se koriste vize kao poluga da se navedu te zemlje da prime nazad svoje državljani stupio je na snagu 2020. godine.
Švedsko predsedništvo Saveta EU navelo je da postoji snažna podrška medju zemljama članicama Unije da se taj mehanizam iskoristi u svom punom potencijalu.
“Ako politički i diplomatski napori (za poboljšanje saradnje sa trećim zemljama) ne daju očekivane rezultate, zemlje članice pozivaju Komisiju da iznese predloge o restrikcijama viza”, rekla je Malmer Stenergard.
Trenutno je samo jedna zemlja, Gambija pod sankcijama EU zbog “nedostatka saradnje”, i uslovi za izdavanje viza za šengenski prostor državljanima te zemlje su pooštreni i troškovi povećani.
Komisija je takodje 2021. godine predložila restriktivne mere po pitanju viza prema Iraku i Bangladešu, i u skorije vreme prema Senegalu.
Francuska i Italija podržale su upotrebu viza kao meru dok je Nemačka izrazila rezerve.
Posle više godina obeleženih restrikcijama kretanja vezanih za pandemiju broj dolazaka migranata porastao je u EU, i bilo je 330.000 “neregularnih dolazaka” u 2022. godini (s tim da jedna osoba možda upala više puta), što je najviši nivo od 2016. godine, prema agenciji Fronteks.
Medjunarodna organizacija za migracije je zabeležila je 187.993 osobe koje su ilegalno ušle u EU prošle godine.
Registrovano je oko 924.000 zahteva za azil tokom 2022. što je porast od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. A od tog broja 60 odsto može da dobije negativan odgovor.
Prema navodima evropskih zvaničnika mnogi migranti dolaze iz zemalja koje nemaju potrebu za medjunarodnom zaštitom navodeći Marokance, Egipćane, Tunižane, Pakistance, Turke, Kubance i Indijce.
Ukazuje se da je EU pod jakim pritiskom oko svog kapaciteta prihvata, ali i takodje procesuiranja zahteva za azil, a takodje EU je trenutno prihvatila četiri miliona ukrajinskih izbeglica koji imaju specifičan status zaštite.
