U nacrtu dokumenta o kojem će AFET glasati 13-14. juna, a Evropski parlament u julu, podvlači se da će tempo pristupnja Srbije EU zavisiti od napretka u poglavljima o vladavini prava i osnovnim pravima, od punog uskladjivanja sa spoljnom, bezbednosnom i odbrambenom politikom EU, uključujući sankcije Rusiji, kao i od napretka u normalizaciji odnosa s Kosovom.

Predlog rezolucije na osnovu Izveštaja Evropske komisije za 2021, dopunjen je brojnim amandmanima kojima su konkretizovane i pojačane neke ocene.

Kod najaktuelnijeg pitanja – ruske invazije na Ukrajinu, uz žaljenje što se Srbija nije uskladila sa sankcijama EU, navodi se da je Srbija jedna od samo nekoliko evropskih zemalja koje to nisu uradile i novoizabrane vlasti se pozivaju da pokažu „stvarnu nedvosmislenu privrženost vrednostima, standardima i pravilima EU“.

Vlasti Srbije pozivaju se da se hitno usklade sa pozicijama i odlukama EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući primenu restriktivnih mera protiv Rusije i Belorusije i uključujući sankcije pojedincima, grupama i entitetima.

Navodi se da je Srbija podržala teritorijalni integritet i suverenitet Ukrajine, i u Generalnioj skupštini UN glasala za osudu ruske invazije, kao i da je podržala isključenje Rusije iz Saveta za ljudska prava UN, ali i da su predstavnici Srbije izbegli glasanje o isključenju Rusije iz Saveta Evrope.

Ističe se značaj uskladjivanja sa Zajednčkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, navodi da Srbija ima najmanju stopu uskladjenosti u regionu, žali se zbog povremenih izjava političkih lidera koji dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i pozivaju se političke snage u Srbiji da prekinu saradnju sa autoritarnim političkim partijama u Rusiji.

Evroposlanici se zalažu da se Srbiji otvore nova pregovaračka poglavlja tek kada preduzeme sve neophodne mere u tom pogledu, uključujući i u oblasti vladavine prava.

Srbija se u usaglašenom nacrtu rezolucije takodje poziva da preispita ekonomsku saradnju s Rusijom i navodi da EU žali što se, dok je njen vazušni prostor zatvoren za letove u i iz Rusije, nastavljaju letovi izmedju Beograda i Moskve.

Ukazuje se i da je izmedju 2015. i 2021. vojna potrošnja Srbije porasla za 70 odsto, uglavnom zahvaljujući kupovinama iz Belorusije, Rusije i Kine.

U tekstu amandamana se izražava zabrinutost zbog bliske saradnje sa Rusijom u vojnoj sferi i traži od Srbije da preispita odnose sa Rusijom u odbrambenoj politici i okonča vojnu saradnju sa tom zemljom, poput one kroz „regionalni humanitarni centar“ u Nišu.

Zabrinutost se izražava i zbog rastuće saradnje Srbije s Kinom, uključujući kupovinu sistema za masovni video-nadzor u Beogradu, kupovinu kineskog oružja i vojne opreme i zajedničke vežbe s kineskim bezbednosnim snagama na teritoriji Srbije.

U jednom od amandmana se izražava zabrinutost zbog navoda o tome da su srpske vlasti prisluškivale ruske opozicionare u Beogradu i navodno materijal o tome dostavile ruskim službama bezebednosti i ističe da bi svaka saradnja koja doprinosi autoritarnim i antidemokratskim praksama u Rusiji i Srbiji bila štetna za buduće odnose EU i Srbije.

Bojazni se izražavaju i zbog uspostavljanja Radne grupe za borbu srpske i ruske vlade protiv „obojenih revolucija“, a ciljevi te saradnje su nejasni.

U amandmanima se ukazuje i na veoma ograničenu vidljivost procesa evrointegracija Srbije i pozivaju se Srbija, Evropska komisija i Spoljnopolitička služba EU da vode mnogo aktivniju i efikasniju strategiju komunikacije o koristima proširenja EU.

Istovremeno se iskazuje zabrinutost zbog ograničenog napretka u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i zbog nekoliko korupcijskih afera „visokog profila“ koje ukazuju na verovatne veze državnih službenika i organizovanog kriminala.

Dalje se navodi da Instrument za pretpristupnu pomoć EU (IPA III) predvidja mogućnost izmene ili čak suspenzije fondova u slučaju znatnog nazadovanja ili stalnog nedostatka napretka u oblasti osnovnih prava, uključujući borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, i u oblasti medijskih sloboda.

U vezi s medijima napominje se da se zloupotreba javnog novca za siticanje vlasništva u medijima smatra jednim od glavnih mehanizama zarobljavanja medija u Srbiji i poziva da se obezebdi da informacije o vlasništvu nad medijima budu dostupne javnosti.

Takodje se poziva ne veću transparentnost finansiranja medija, kao i na stvaranje uslova koji nezavisnim i istraživačkim medijima omogućavaju pristup finansijama i bezbednom radu.

Kako se navodi, duboko se žali zbog širenja dezinformacija o ruskoj agresiji na Ukrajinu, uključujući i u medijima bliskim vladi, i pozivaju se vlasti Srbije da preduzmu odlučne korake u borbi protiv dezinformacija.

Poseban razlog za zabrinutost, kako se navodi, jesu dezinformacije iz Kremlja koje se šire preko Sputnjika Srbija i drugih domaćih aktera i zato se srpske vlasti pozivaju da se usklade sa sankcijama EU i preduzmu mere da spreče Raša tudej i Sputnjik Srbija da šire lažne vesti i dezinformacije.

Ukazuje se i na veliku zabrinutost zbog činjenice da su medju glavnim izvorima dezinformacije od strane vlade podržani ili finansirani tabloidi i neki TV kanali s nacionalnom pokrivenošću.

Takodje se žali što javni servis od početka ruske invazije na Ukrajinu koristi jezik ruske propagande, kao što je „ograničena vojna operacija“.

Dalje se upozorava da su zemlje u procesu pristupanja EU na Zapadnom Balkanu posebno teško pogodjene stranim mešanjem i kampanjama dezinformacije od strane Rusije i Kine, i izražava se zabrinutost što Srbija i Madjarska pomažu Rusiji i Kini u njihovim geopolitičkim ciljevima.