Potez ECB, međutim, otvara nova pitanja o tome da li će poskupljenje kredita, koje će uslediti zbog podizanja kamatnih stopa, gurnuti velike ekonomije u recesiju po cenu borbe protiv inflacije.

Očekuje se da će današnje neočekivano podizanje kamatne stope za 0,5 odsto, za 19 zemalja evrozone, biti praćeno novim povećanjem u septembru, verovatno za još 0,5 procentnih poena.

Banka je navela da je povećanje kamatne stope, veće od očekivanog, opravdano „ažuriranom procenom inflatornih rizika“.

ECB je podigla kamatnu stopu u vreme inflacije u evrozoni, veće i upornije nego što se očekivalo, i lošeg stanja ekonomije pogođene ratom u Ukrajini usled zavisnosti od ruske nafte i prirodnog gasa.

Sve je više prognoza da će ekonomija evrozone ući u recesiju, dok sve veći računi za struju, gorivo i gas stvaraju teškoće preduzećima i smanjuju kupovnu moć građana.

Zabrinutost zbog recesije doprinela je padu vrednosti evra na 20-godišnji minimum u odnosu na dolar, što utiče na povećanje već visokih cena energije i time dodatno otežava borbu ECB protiv inflacije.

Povećanje kamatnih stopa se smatra uobičajenom lekom za visoku inflaciju, koja je u junu iznosila 8,6 odsto u evrozoni.