Odluka ECB dolazi dan nakon što su Federalne rezerve SAD podigle ključnu kamatu deseti put zaredom, za 0,25 odsto i nagovestile da su završile sa ciklusom povećavanja.
Međutim centralna banka 20 država koje koriste evro počela je sa povećavanjem kamatnih stopa nešto kasnije i možda će morati da sa njima nastavi uprkos zabrinutosti oko njihovog uticaja na ekonomski rast.
Inflatorna očekivanja i dalje su suviše visoka u dugom vremenskom periodu, ocenila je Evropska centralna banka i istakla da su “pritisci na cene i dalje jaki iako je stopa inflacije opala tokom proteklih meseci”.
Istraživanje ECB o kreditiranju ove nedelje pokazalo je da banke imaju sve strože kriterijume za odobravanje kredita, ali i da potrošači i kompanije traže manje kredita i hipoteka.
Evropska centralna banka će narednim odlukama visinu referentnih kamatnih stopa dovesti na nivoe dovoljno restriktivne da bi se omogućio povratak inflacije na srednjoročni cilj od dva odsto.
Stope će se na tim nivoima zadržati, kako se navodi “koliko god bude potrebno”.
Rast inflacije u početku je bio podstaknut visokim cenama energenata zbog ruske invazije na Ukrajinu: Moskva je prekinula većinu svojih isporuka prirodnog gasa Evropi, a postojao je strah da će zbog rata biti smanjena ponuda nafte na tržištu.
Oporavljanje potražnje nakon najgore pandemije kovida 19 i problemi sa zalihama delova i sirovina takođe su odigrali ulogu.
Povećanje stope je glavno sredstvo centralnih banaka protiv inflacije. Više stope povećavaju cenu kredita za potrošnju ili ulaganja i na taj način hlade potražnju za robom.