Komisija je preporučila da se taj status dodeli i Moldaviji, dok je za Gruziju ocenila da treba da ga dobije nakon što ispuni određene obaveze.

Preporuku Evropske komisije razmotriće lideri 27 zemalja članca iduće nedelje na samitu u Briselu.

Komisija je u mišljenju navela da Ukrajina i Moldavija, ako dobiju status kandidata, treba da ispune korake koje je konkretno i nabrojala.

U slučaju Ukrajine, reč je o reformi sudstva, sa naglaskom na izbor sudija ustavnog suda, kao i odlučnijoj borbi protiv korupcije. Ukrajina treba da osigura i da njeno zakonodavstvo protiv pranja novca bude u skladu sa standardima Operativne grupe za finansijske akcije (FATF), i da smanji preterani uticaj oligarha u ekonomskom, političkom i javnom životu.

Od Ukrajine se očekuje i usvajanje zakona o medijima, i da finalizuje reformu pravnog okvira za nacionalne manjine, koju je preporučila Venecijanska komisija Saveta Evrope.

Od Moldavije se očekuje sveobuhvatna reforma pravosuđa, a takođe i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, i ograničavanje uticaj oligarha. Očekuje se i da osnaži kapacitete za sprovođenje reformi i reformiše javnu upravu.

Gruzija, da bi mogla da dobije status kandidata, treba da reši problem političke polarizacije u zemlji i obezbedi punu funkcionalnost svih državnih institucija.

Pored toga, Komisija od Gruzije očekuje reformu pravosuđa, jaču borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i „deoligarhizaciju“ javnog života i stvaranje pluralističkog, profesionalnog i slobodnog medijskog okruženja.

Komisija je navela da će u sve tri zemlja pratiti realizaciju tih koraka i o tome objaviti detaljan izveštaj krajem 2022. godine.

U saopštenju Komisije se naglašava da proces pristupanja EU ostaje i dalje vezan za postojeće kriterijume i uslove, koji omogućavaju zemljama da u tom procesu napreduju zahvaljujući sopstvenim zaslugama, ali i da njihov put u EU bude zaustavljen ako ne ispunjavaju preuzete obaveze.

Ukrajina je za članstvo u u EU aplicirala 28. februara, četiri dana posle početka ruske agresije, a Moldavija i Gruzija su to učinile 3. marta

Pokretanje pristupnih pregovora sa nekom zemljom zahteva saglasnost svih 27 zemalja članica EU, a stavovi evropskih lidera o tome se veoma razilaze.

Skeptici kao jedan od glavnih argumenata navode da je Evropska unija sa svojim sistemom odlučivanja konsenzusom u spoljnopolitičkim i bezbednosnim pitanjima već sada postala troma i neefikasna i da treba prvo sprovesti unutrašnje reforme, a tek onda otvoriti vrata novim članovima.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.