Teško stanje Andreja Gnjota naglašava ne samo strašnu sudbinu protivnika beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, čvrstog saveznika Moskve, već i nategnutu situaciju rukovodstva Srbije koje se kreće između približavanja Zapadu i istorijske lojalnosti Rusiji, piše britanski list.

“Dvadeset pet političkih zatvorenika je umrlo u Belorusiji od 2020. godine. Tamo me čekaju mučenje i smrt” rekao je Gnjot za Fajnenšel tajms iz kućnog pritvora u beogradskom stanu.

Lukašenko je na vlasti već 30 godina i do sada je zatvorio bar 1.300 političkih protivnika, navodi grupa za ljudska prava Viasna.

Gnjot je prošle godine uhapšen na beogradskom aerodromu na osnovu međunarodne poternice koju je Minsk izdao optužujući ga za “utaju poreza”.

Od 2021. godine živi u Tajlandu, odakle je pobegao pošto ga je pozvala na razgovor beloruska služba bezbednosti, koja i dalje nosi sovjetsko ime, KGB.

Evropski glumci i filmski stvaraoci, uključujući Žilijet Binoš, Agnješku Holand i Vima Vendersa, u avgustu su uputili otvoreno pismo srpskim vlastima tražeći od njih da ne izruče Gnjota.

“Za Srbiju je teško da sačuva obraz i zadrži dobre odnose sa onima koji podržavaju Rusiju i istovremeno ostati pri planu integracije u EU”, rekao je Franak Viačorka, viši savetnik beloruske opozicione liderke  u egzilu Svetlane Tihanovske.

“Bilo je mnogo pritiska iz Brisela, uključujući i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, i mislim da bi odluka o ekstradiciji bila ozbiljan udarac odnosima (Srbije) sa Briselom” dodao je on.

Gnjot je rekao da se ogrešio o režim uglavnom time što je pomogao sportistima-disidentima u odgovoru na Lukašenkovo brutalno gušenje prodemokratskih protesta nakon njegovog reizbora 2020.

Sportisti su uputili otvoreno pismo Međunarodnom olimpijskom komitetu tražeći istragu jer ih režim o uznemirava.

Gnjotovo udruženje je doprinelo i uklanjanju Minska kao ko-domaćina Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2021, koje je na kraju održano samo u Letoniji.

Beloruski režim tvrdi da želi da ga osudi zbog utaje poreza, ali ga je ranije osudio zbog rada i aktivizma protiv Lukašenka.

Gnjot je rekao da je, kada je odlučio da otputuje u Srbiju, smatrao da će biti bezbedan i dovoljno daleko od Belorusije.

“Umesto da snimam film za klijente u Rumuniji i Švedskoj, zadržan sam na aerodromu. Smestili su me u sobu sa desetinama ljudi iz celog sveta, bez vode, hrane ili toaleta” seća se on.

Ali Viačorka iz beloruske opozicije je rekla da bi hapšenje Gnjota takođe trebalo da pokrene pitanje kako Interpol ponekad može da pomogne autoritarnim režimima.

“Svaka zemlja može da pošalje ‘crvenu poternicu’ međunarodnoj bazi podataka, ali je veoma čudna situacija kada Interpol u suštini radi u ime diktatura na hapšenju onih koje diktatori ne vole”, rekao je on za Fajnenđel tajms.