„Zaduženje u inostranstvu u stranoj valuti je rizično jer se značajno mora povećati izvoz kako bi se vratio taj novac, pa je racionalnije, ako se mora, zaduživati se na domaćem tržištu kapitala“, rekao je za Betu konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević.

Srbija je juče na medjunarodnom tržištu kapitala prodala „zelenu“ obveznicu u vrednosti jedne milijarde evra, sa rokom od sedam godina, kuponskom stopom od jedan odsto i stopom prinosa od 1,26 odsto.
Taj novac će se, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, koristiti za finansiranje i refinansiranje troškova, vezanih za izgradnju postrojenja za prečišćavanje vode za piće, otpadnih voda, za izgradnju metroa i moderne železnice, zaštitu od poplava, očuvanje biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagadjenja, prikupljanje, preradu i reciklažu otpada, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.

Istovremeno je emitovana i konvencionalna evroobveznica od 750 miliona evra, sa rokom od 15 godina, kuponskom stopom od 2,05 odsto i stopom prinosa od 2,3 odsto i taj novac će se koristiti za vraćanje starih dugova iz 2011. godine po kamatnoj stopi od 7,5 odsto.

Kovačević je rekao da se zaduženje u zemlji može lakše držati pod kontrolom u situaciji kada se zna da će deficit u budžetu biti visok.

Dodao je da će i ekspanzivno povećanje izvoza biti teško jer se zna da je spoljnotrgovinska razmena sa Kinom oko tri milijarde evra, a da je izvoz „gotovo nikakav“, a i izvoz u Rusiju je manji od uvoza.

On je ocenio da razlog što se obveznica izdaje sa predznakom „zelena“ da se smiri uznemirena javnost koja je izašla na ulicu zbog ekoloških problema.

Finansijski analitičar Branislav Jorgić rekao je da je pozajmica od 750 miliona evra razumljiva i neće imati efekta na rast javnog duga jer se tim novcem vraća staro zaduženje, a da je dug za rešavanje ekoloških problema neracionalan jer ekološke probleme treba da saniraju zagadjivači.

„Zaduženje od milijardu evra jeste veliko opterećenje za budžet, posebno što uložena sredstva ne obezbedjuju u kratkom roku mogućnost da se investicija sama otplati, već će teret pasti na poreske obveznike“, rekao je Jorgić.

Istakao je da će finansijsko opterećenje od milijardu evra naročito biti veliko ako rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ne bude šest-sedam odsto.

Taj dug je, prema njegovim rečima, pre svega sporan jer probleme u ekologiji treba da rešavaju zagadjivači, a ne država.

„Zagadjivači su privredna društva i gradjani i oni treba da snose trošak zagadjenja, pa čak i troškove energetske efikasnosti treba da snose gradjani i oni koji grade, a ne država“, rekao je Jorgić.

Dodao je da je taj dug za ekološko zagadjenje naročito opasan ako se novac bude rasipao nenamenski.

Jorgić je istakao da trošak za „zelenu“ obveznicu od 1,26 odsto nije „spektakularno nizak“ kako ga ministar finansija i Narodna banka Srbije predstavljaju jer na tržištu kapitala ima dosta jeftinog novca.