„Predvidjeni fiskalni deficit u 2022. iznosi približno 1,7 milijardi evra, odnosno tri odsto BDP-a, što je manje od ostvarenog deficita u 2020. godini od 3,8 milijardi evra i planiranog deficita u 2021. godini od 2,6 milijardi evra, ali je i dalje visok i nije održiv i moraće da se smanjuje“, naveo je Fiskalni savet.

Dodao je da bi javni prihodi u 2022. mogli biti primetno veći od planiranih, naročito uzimajući u obzir poslednje ubrzanje inflacije, dok su javni rashodi budžetirani preširoko, pa lako mogu da budu manji od plana.

Takva kretanja javnih prihoda i rashoda vodila bi, kako se navodi, ka još poželjnijem, manjem fiskalnom deficitu od tri odsto BDP-a u 2022. godini.

Preporuka Fiskalnog saveta je da se ta potencijalno bolja fiskalna kretanja iskoriste da se fiskalni deficit već u 2022. svede na oko milijardu evra, što je ispod dva odsto BDP-a, umesto da se tokom godine uvode novi, trenutno neplanirani rashodi u budžet, što je bila česta praksa u sličnim situacijama u prethodnim godinama.

„Javne finansije bi se, dakle, već tokom 2022. mogle, uz minimalne napore uvesti u relativno mirne vode i ovu priliku ne bi trebalo propustiti“, istakao je Fiskalni savet.

Važan propust budžeta za 2022. je, po oceni Fiskalnog saveta to što njim nisu predvidjena nikakva rešenja, niti budžetska sredstva za probleme koje Srbiji donosi aktuelna energetska kriza.

„‘Srbijagas’ će zbog rasta nabavne cene gasa gotovo izvesno imati probleme u poslovanju. Već je najavljeno da se cene gasa za domaćinstva i za garantovane snabdevače neće menjati, što onda ‘Srbijagas’ vodi u gubitak“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da je pitanje u kojoj meri će ‘Srbijagas’ moći da naplati skuplji gas isporučen gradskim toplanama, a gotovo izvesno je da povećane cene gasa neće moći da plaćaju ona preduzeća koja nisu bila u stanju da plaćaju ni sadašnje, niže cene gasa, poput MSK iz Kikinde pa se procenjuje da bi gubici te kompanije zbog povećane nabavne cena gasa mogli da iznose najmanje 100 miliona evra.

Fiskalni savet je zamerio i što budžetom nisu planirane nikakve nove antikrizne mere za podršku privredi jer su mali i specifični delovi privrede i dalje pod uticajem epidemioloških mera, kao ugostiteljstvo.

//