To je potvrdila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (von der Leyen), dok je američki državni sekretar Entoni Blinken (Anthony) evropskim saveznicima preneo saznanja Vašingtona da sve vojne i obaveštajne procene govore da će se rat izmedju ukrajinskih i ruskih snaga zaoštriti i nastaviti bez izgleda da se zahuktale vojne mašinerije zaustave u neko dogledno vreme.

Ursula fon der Lajen je poručila gradjanima EU da se moraju pripremiti na to da će rat u Ukrajini trajati „možda čak i godinama“ i zatražila da se Kijevu što pre isporuči što više oružja, dok je nemački ministar pravosudja Marko Bušman (Marco Buschmann) odbacio zamerke da EU postaje strana u ratu jer isporučuje i teško naoružanje vlastima u Kijevu.

Bušman je izjavio da „Ukrajina vodi legitiman odbrambeni rat… Pa zato podrška u oružju ne može dovesti do toga da postanemo strana u ratu“.

Američki državni sekretar Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven (Jake Sullivan) su, prenela je tv mreža Si-En-En (CNN), pozivajući se na izvore Stejt Departmenta, u suštini i od evropskih saveznika dobili potvrdu za američku procenu da vojni sukob u Ukrajini ne može da se okonča u neko dogledno vreme.

Načelnik američkog Združenog generalštaba general Mark Majli (Milley) je u Odboru za vojna pitanja Senata izneo procene Pentagona da će rat u Ukrajini „biti dugotrajan, ne znam baš da li deceniju, ali svakako više godina“.

Jedan zvaničnik Stejt departmenta je medijima rekao da je Blinken sa saveznicima „razmotrio zabrinutost da će rat (u Ukrajini) dugo trajati i sve se svelo na to kako taj sukob što pre zaustaviti“.

Crne slutnje oko rata u Evropi vidno zabrinjavaju i druge delove sveta, posebno Aziju, jer je taj sukob izazvao nestabilnost svetskih razmera.

Pa tako Kina odbija da osudi rusku „vojnu operaciju“ u Ukrajini, jer smatra da je Moskva opravdano zabrinuta zbog širenja NATO, iako Peking podržava suverenitet država, a u hongkonškom dnevniku „Saut čajna morning post“ (South China Morning Post) je osvanuo komentar u kojem su na udaru Amerika i NATO.

„Zapad konačno snosi sramotu da nije očuvao mir u Evropi“, piše ovaj list.

„Rusija jeste izvršila agresiju na Ukrajinu, ali su duga istorija ekspanzionizma i želja za svetskom prevlašću SAD i NATO doveli rat u Evropu… pa čak i sad kad bi put multipolarne koegzistencije mogao obnoviti mir, Zapad naprotiv stvara prostor da Ukrajina plati cenu zapadne nasrtljivosti“, dodao je list.

Ugledni indijski stručnjak za medjunarodne odnose i geopolitiku M.K.Badrakumar smatra da Blinken i američki zvaničnici „nisu istražili diplomatske puteve s Rusijom kao mogući most za okončanje ukrajinskog rata, pa u takvim okolnostima, savršeno jasno, mirovni pregovori Moskve i Kijeva ne mogu da napreduju“.

Badrakumar zaključuje da je „veliko pitanje: da li Bajdenova vlada želi da se taj sukob okonča i mir postigne kroz pregovove“, i naglašava da „odgovor izgleda glasi: ne, jer činjenički SAD dolivaju vatru na taj sukob“.

Indijski analitičar napominje da „Blinken o tome nije sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavorovom razgovarao još od 15.februara, a predsednik SAD Džo Bajdan ne daje nikakav znak da bi mogao da razmeni mišljenje s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, primecuju mediji u EU“.

Štaviše, ukazuje Badrakumar, Bajden je upravo odobrio dodatnu vojnu pomoć Kijevu od 800 miliona dolara, koja uključuje teško naoružanje i laserski vodjene rakete i dronove, tako da je Ukrajini od kraja februara ukupno dodeljena vojna podrška od dve milijarde i 600 miliona dolara, dok Bajden očekuje da Kongres prihvati njegov zahtev da se Kijevu u celini odobri vojna pomoć od šest i po milijardi dolara.

Amerikanci i Britanci su takodje saopštili da će ponovo njihovi vojni stručnjaci obučavati ukrajinske vojnike.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na zasedanju šefova diplomatija NATO ovih dana izjavio da su „atlantski saveznici dosad obučili na desetine hiljada ukrajinskih vojnika“.