“Kako vlast nikad nije pogrešila pa za republičkog tužioca postavila ličnost koja će početi da se bavi svojim poslom i koristiti ogromna zakonska ovlašćenja? Danas u Srbiji ima tek troje, četvoro sudija koji govore otvoreno, dvoje ili troje tužilaca, pa čak ni više od desetak advokata od ukupno 10.000 advokata”, rekao je Gajić, koji je advokat.

Kako je saopštila Narodna stranka, Gajić je kazao da politika kontroliše pravosudje za sve što je politici važno – preko predsednika sudova i šefova tužilaštva, dok u “običnim gradjanskim sporovima i običnim krivičnim postupcima” dolazi do izražaja nezavisnost i sudi se pošteno, a najveći broj postupaka je takav.

Poslanik Narodne stranke je naveo da “ništa ne vrede” ovlašćenja, nezavisnost i bezbednost sudija Ustavnog suda Srbije.

“Kada su dobili Briselski sporazum, oni su odbili da raspravljaju o tome uz obrazloženje da nije reč o pravnom dokumentu, nego o političkom”, rekao je Gajić u podkastu “Razgovori u poslaničkom klubu”.

On je dodao da sudije Ustavnog suda zato nisu htele da ocenjuju Briselski sporazum, iako je taj dokument izazvao samo pravne posledice po razvlašćivanje srpske države na Kosovu.

“Javnosti nije dovoljno poznato da nema slobode medija bez nezavisnog pravosudja, jer su u direktnoj vezi”, rekao je Gajić.

Prema njegovim rečima, sudije ne mogu zakonima učiniti nezavisnim, jer imaju “Pavlovljev refleks da slušaju izvršnu vlast”.

“To im je usadjeno u kičmenu moždinu. Problem svih problema u Srbiji je neznanje i zato bi moralo da se mnogo više ulaže u prosvetu i obrazovanje. Ni u školama, ni u gimnazijama niti na fakultetima nije uspostavljen sistem koji podstiče ljude da kritički misle i da budu slobodni ljudi”, rekao je.

Gajić, koji je i član Odbora Skupštine Srbije za kontrolu službi bezbednosti, rekao je da je služba državne bezbednosti “jedina koja je od 1945. godine kontinuirano na vlasti, kako god joj glasio naziv, KNOJ, OZNA, Državna bezbednost ili BIA”.

“Menjale su se vlasti i politički sistemi, ali je služba uvek bila tu. Taj kontinuitet je zastrašujuć, jer su oni 1945. godine organizovani po sovjetskom modelu koji nikada nisu napustili. Služba bezbednosti je od 1945. direktno učestvovala u političkim likvidacijama”, rekao je Gajić.

On je dodao da “osnovna delatnost službe nije ono što je zakon propisano”.

Gajić je kazao da se na čelo službe u Srbiji postavljaju ljudi koji sa tim poslom “nemaju nikakve veze” poput, kako je naveo, Bratislava Gašića.