On je na sednici parlamenta kazao da je Ustavni zakon precizan i da ništa ne ostavlja nedorečenim, te da “po Ustavu, skupština više ne može da bira ni sudije ni predsednike sudova”, prenela je Narodna stranka.

Dodao je da “po Ustavnom zakonu u prelaznom periodu skupština ne može da bira predsednike sudova”.

Naveo je da su na prošloj sednici skupštine “neustavno izabrani” predsednik Upravnog suda, Privrednog apelacionog suda i Apelacionog suda u Beogradu.

Kazao je da je “nekima od tih predsednika to treći ili čak četvrti mandat” pa će, kako je dodao, neki od njih više od polovine sudijske karijere provesti kao rukovodioci sudova.

Rekao je da će republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac “uspeti da dostigne čitavih 20 godina na toj funkciji” što je, kako je ocenio, “neprevaziđeni raritet u Evropi”.

Naveo je da je neophodna potpuna depolitizacija glavnih funkcija u pravosuđu, a da, kako je rekao, “nema govora da će to uraditi sadašnja vlast”.

“Nezavisnost sudstva ne zavisi prevashodno od pravnog okvira, Ustava i zakona nego od ljudi koji bi trebalo da imaju karakter, čvrstinu i koji bi trebalo da budu pravnici koji su izgrađeni kao nezavisni i slobodni ljudi”, rekao je Gajić.

Dodao je da u Srbiji “nije bilo nezavisnog suda ni ranije”, da ga “nema sada, a kako je ocenio, verovatno ga neće biti još dugo u budućnosti”

“Nikad nismo imali nezavisan sud, a glavni problem je u našem kulturnom modelu, koji u pravosuđu karakteriše “Pavlovljev refleks” na osnovu kojeg deluju ljudi na pravosudnim funkcijama i oni uvek slušaju i rade ono što od njih očekuje izvršna vlast”, rekao je Gajić.

Gajić je naveo da u Srbiji postoji “samo partijska vlast, po mogućnosti apsolutna”.

Ocenio je i da je to “kulturni model koji se gaji 80 godina u kontinuitetu”, te dodao da “to nije problem samo pravosuđa i pravnika, nego celog društvenog života”.

“Kada budemo kao društvo imali snage i znanja da promenimo taj kulturni model, možda ćemo biti u stanju da postanemo normalno i pravedno društvo”, zaključio je Gajić.