Gajić je istakao da će i ova reforma biti samo jedan od propalih pokušaja i stvaranje privida nečega što ne postoji i što neće nastati, reforma kojom se prikriva moć partijske države na koju uticaj nema društvo u kojem deluje, već “takozvani strani relevantni činioci”.
“Oni koji brane ustavnu reformu tvrde da će sud biti nezavisniji nego ranije, a da će tužilaštvo biti samostalnije. Nasuprot tome, mi iz Narodne stranke tvrdimo da sud može biti samo nezavisan, a tužilaštvo mora biti nezavisno i samostalnije”, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da Narodna stranka sa žaljenjem konstatuje da su relevantni evropski činioci dali podršku prvoj ustavnoj kvazi reformi.
“Da će partijska država i dalje imati uticaj u srpskom pravosuđu, dokaz je i da je to što je skupština u poslednjih mesec dana, iako za to više nije nadležna, izabrala desetak predsednika nekih od najvažnijih sudova u Srbiji”, rekao je Gajić.
Gajić je dodao da je sasvim jasno da će se “istaknuti pravnici” birati isključivo po političkim kriterijumima da bi u pravosudnim telima zastupali partijske stavove i interese.
“Partijska država utiče na pravosuđe preko predsednika sudova i starešina tužilaštava. Tako je uvek bilo i tako će biti i nadalje. Niko se u javnoj raspravi o pravosudnim zakonima nije pitao kako je moguće da nezavisni sudija ima svog šefa”, rekao je Gajić.
Gajić je naveo da će na svim ključnim mestima u pravosuđu, kako u sudu, tako i u tužilaštvu i nakon usvajanja seta pravosudnih zakona ostati isti ljudi, izabrani po prethodnim procedurama partijskom voljom i u postupku u kojem su gotovo uvek svi bili jedini kandidati.
“Predsednica Vrhovnog kasacionog suda je bila jedini kandidat, predsednici apelacionih sudova su bili jedini kandidati, baš kao i predsednici Upravnog suda i Privrednog apelacionog suda”, rekao je Gajić.
“Glavna tužiteljka Srbije Zagorka Dolovac uvek je jedini kandidat i sa novim mandatom postaće tužilac sa najdužim stažom na toj funkciji u celoj Evropi”, dodao je Gajić.
Gajić je naveo da Narodna stranka smatra da “u Srbiji nisu problem ni Ustav ni zakoni”.
“Problem su uvek bili ljudi i danas su ljudi. Problem je dominantni kulturni model u Srbiji koji podrazumeva autoritarni sistem odlučivanja, po mogućstvu jednu stranku i jednog vođu”, rekao je Gajić.
Gajić je naveo da je “vladajući kulturni model partijska vlast koja dominira nad celokupnom državom i društvenim životom”.
