To znači da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić otputovati u Kotor na Samit EU-Zapadni Balkan s ministrima i finansija i za evropske integracije, Sinišom Malim i Tanjom Miščević.

Vučić je sinoć, posle sastanka s evropskim koemsarom za proširenje Oliverom Varhejijem saopštio da ne može da učestvuje na tom skupu jer putuje u Njujork zbog rasprave u Generalnoj skupštini UN, kako je rekao, 15. ili 16. maja.

Rasprava o rezoluciji kojom se 11. jul proglašava za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici nije zvanično zakazana.

Predlog rezolucije kojom se osuđuju negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca sponzorisalo je tridesetak zemalja, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Crne Gore koja je najavila podršku.

Izveštaj Komisije za Srebrenicu dostavljen SB UN: Nije se desio genocid, već ratni zločin

Vlada Republike Srpske (RS) je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) dostavila zaključke Međunarodne komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godine, koja je konstatovala da se u Srebrenici u julu 1995. godine nije desio genocid.

Komisija je zaključila da su ubistva u Srebrenici 1995. godine bila ratni zločin, ali da se, kako je navedeno, nije dogodio, niti pojedinačni zločin genocida, niti genocid uopšte.

Vlada RS je izveštaj ove Komisije Savetu bezbednosti dostavila uz redovni izveštaj o stanju u BiH u poslednjih šest meseci, o čemu će se u sedištu UN raspravljati sutra.

“Izveštaj je sastavljen na osnovu naučne metodologije od strane eminentnih stručnjaka svetskog ranga iz svojih oblasti sa prestižnih univerziteta i instituta, na čelu sa izraelskim istoričarem Gideonom Grajfom, koji je profesor na Univerzitetu u Teksasu i jedan od vodećih istraživača Holokausta u svetu, dok su ostali članovi Komisije bili su istaknuti akademici iz SAD, Јapana, Australije, Nigerije, Italije, Srbije i Nemačke”, naglasili su u saopštenju Vlade RS.

U izveštaju je navedeno da je zločin u Srebrenici 1995. godine usledio “posle etničkog čišćenja te regije od muslimanske-bošnjačke vojske, u kojem su na stotine srpske dece, žena i staraca namerno mučene i ubijene”.

“Srpski narod doživeo je strašne zločine na ovom području, što je potpuno zanemareno, već postoje namere da se prikaže da su bošnjačke žrtve u Srebrenici jedine žrtve”, stoji u izveštaju.

U izveštaju su navedeni pojedinačni događaji na području Srednjeg Podrinja od 1992. do jula 1995. godine, pri čemu je istaknuto da su muslimanske oružane snage tokom 1992. godine “započele sistematičnu kampanju etničkog čišćenja srpskih sela u okolini Srebrenice, s ciljem zauzimanja Bratunca i presecanja Republike Srpske na dva dela”.

Napadi su se, kako je navedeno, nastavili i 1993. godine, a na Božić, 7. januara 1993. godine, muslimanske jedinice iz Srebrenice započele su opsežan napad na srpska sela u opštini Bratunac, posebno ciljajući selo Kravicu.

“U napadu je ubijen 51 civil i pripadnik seoskih straža. Јedan deo Srba je zarobljen i odveden u Srebrenicu. U istom naletu i u sklopu velike ofanzive koja se izvodila prema opštini Bratunac, muslimanske snage su 16. januara 1993. godine izvršile napad na Skelane. Srpsko civilno stanovništvo na ovom području bilo je u okruženju sa tri strane, te je pod pritiskom proterano u Srbiju”, piše u izveštaju.

U tom napadu, dodaje se ubijeno 57 srpskih civila i pripadnika seoskih straža.

U izveštaju se podseća da je sredinom aprila 1993. godine postignut Sporazum o demilitarizaciji Srebrenice i Žepe, koji su potpisali predstavnici Vojske RS, Armije BiH i UN-a, koje su bile garant provođenja sporazuma.

“Muslimanske snage u Srebrenici, na čelu sa svojim rukovodstvom u Sarajevu, ni u jednom trenutku nisu dozvolile da budu razoružane, već su na demilitarizovanu zonu gledali kao na utočište za reorganizaciju svojih vojnih potencijala iz kojeg bi u buduće mogli da vrše dejstva po dubini Vojske RS”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da je od stupanja na snagu Sporazuma o demilitarizaciji Srebrenice i Žepe, od sredine marta 1993. pa do sredine leta 1995. godine, na području oko Srebrenice ubijeno oko 450 srpskih civila i vojnika.

“S druge strane, u periodu od 1992. godine pa do početka 1995. godine, prema muslimanskim i drugim izvorima, muslimanska strana je u ovoj regiji imala oko 2.100 poginulih, od kojih je, kako je navedeno u zvaničnoj monografiji 28. divizije tzv. Armije BiH, bilo 1.800 vojnika”, piše u izveštaju.

Određen broj njih, dodaje se, danas je sahranjen u Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari.

Potom se navodi da je Vojska RS, zbog, kako je navedeno, sve agresivnijeg delovanja pripadnika 28. divizije Armije BiH i realne opasnosti da se preseče teritorija RS u Srednjem Podrinju, pokrenula akcije kodnog naziva “Krivaja 95”.

“Prvobitna akcija nije predviđala zauzimanje samog grada Srebrenica, ali kako je 28. divizija odlučila da napustiti odbranu grada i svoje porodice i krene u proboj iz okruženja, VRS je odlučila da uđe u sam grad”, navodi se u izveštaju.

Dodaje se da do pada Srebrenice “ne bi došlo tako lako” da je 28. divizija Armije BiH odlučila da brani grad.

Umesto toga, komanda 28. divizije odlučila se za proboj prema Tuzli, kroz teritoriju pod kontrolom VRS.

“U koloni se nalazilo oko 12.500 ljudi. Relevantni izvori, prvenstveno dokumenti vojne i civilne bezbednosti tzv. Republike BiH, zatim dokumenti Međunarodnoj krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, potvrđuju vojni status kolone”, naglašeno je u izveštaju.

Kolona je, kako je navedeno, trebalo da izvrši proboj na pravcu dugom preko 80 kilometara, gde se sukobila sa oko 4.000 pripadnika VRS.

Komisija je konstatovala da se, na osnovu procene gubitaka bazirane na izjavama preživelih svedoka u proboju i izveštajima Armije BiH, “sa velikom verovatnoćom može reći da je tokom cele rute kretanja kolone u borbama, međusobnimo obračunima i samoubistvima stradalo između 4.000 do 5.000 ljudi”.

Komisija je procenila da je tada Vojska RS zarobila najmanje između 1.500 do 2.000, a maksimalno između 2.500 do 3.000 ljudi.

“Kako bi se utvrdio broj osoba koje su ubijene u masovnim streljanjima, polazilo se od pretpostavke da je ukupan broj zarobljenih učesnika u proboju maksimalan broj streljanih lica”, navedeno je u izveštaju Komisije.

Dodali su da “određen broj zarobljenika nije streljan, već je kasnije razmenjen”.

“Dakle, ovaj pomenuti broj od maksimum 2.500 do 3.000 zarobljenih, odnosno streljanih lica u periodu od 14. do 16. jula 1995. godine, do koga je došla kriminalistička istraga, u potpunosti je u skladu sa rezultatima forenzičko-antopološke analize vršene od strane Komisije”, navodi se u izveštaju.

Dalje su konstatovali da je je „forenzička analiza pokazala je da, teoretski uzevši, najveći broj osoba, koje su mogle da se nalaze u primarnim grobnicama, ne prelazi 3.715, i to samo u slučaju da su grobne jame iskorištene u potpunosti, bez praznog prostora između tela“.

U izveštaju Komisije se navode i, kako je ocenjeno, manipulacije imenima žrtava.

“Iako Komisija ne smatra ubistva koja su se dogodila oko Srebrenice genocidom, ona u uvažava činjenicu da su hiljade ljudi, uglavnom ratnih zarobljenika, ubijeni i da odgovorne za ove zločine treba kazniti”, naglašava se u izveštaju.

Zaključuje se da je “svako licitiranje brojkama veoma dehumanizujuće za sve žrtve svih naroda, jer su tu radi o ljudskim životima i sudbinama u ratu i da su brojke u ovom slučaju navedene isključivo za potrebe naučnog istraživanja, bez želje da se bilo koja žrtva negira ili ponizi”.

Zločin u Srebrenici okarakterisan je kao genocid presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde čiji su osnivači UN.