Za usvajanje Rezolucije o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici na plenranom sastanku Generalne skupštine UN glasali su predstavnici 84 zemalja.

Protiv je bilo 19, a uzdržanih 68.

U rezoluciji se podseća na presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju u Hagu i Međunarodnog suda pravde u Hagu, kojima je zločin u Srebrenici okarakterisan kao genocid.

Podseća se i da se 2025. navršava 30 godina od genocida u Srebrenici u kojem su 1995. izgubljena najmanje 8.372 života.

Naglašava se odgovornost država da okončaju nekažnjivosti za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga kršenja međunarodnog humanitarnog prava i međunarodnog zakona o ljudskim pravima i da krivično gone odgovorne za takva dela da bi se izbeglo njihovo ponavljanje i došlo do održivog mira, pravde, istine i pomirenja.

U konačni tekst ubačena su i dva amandmana u kojima se ističe da se “krivična odgovornost po međunarodnom pravu za zločin genocida ne može odnositi na bilo koju etničku, versku ili neku drugu zajednicu u celini”, kao i “čvrsta posvećenost održavanju i jačanju jedinstva u različitostima u Bosni i Hercegovini”.