Indeks, čije je ovogodišnje izdanje 11. do sada, predstavlja sveobuhvatan pregled zakonskih prava radnika i rangira 151 zemlju na osnovu 97 pokazatelja, izvedenih iz konvencija Međunarodne organizacije rada i pravne nauke, navodi sajt Soušl Jurop (Social Europe).

Iako je Evropa često smatrana za pozitivan primer u poređenju sa ostatkom sveta kada je reč o pravima radnika, to više nije slučaj – “evropski socijalni model” brzo erodira, uz obiman napad na radnička prava i sindikalni pokret, navodi portal povodom predstavljanja indeksa na Međunarodnoj konferenciji rada u Ženevi.

Na skali od jedan do pet plus (jedan je najbolji rezultat, a pet plus najlošiji), na kojoj se rangira stepen poštovanja prava radnika, Evropa u 2024. ima prosečnu ocenu 2,73 i to deluje solidno u poređenju sa najlošijim regionom na svetu, Bliskim istokom i severnom Afrikom, gde je prosečna ocena 4,74.

Međutim, rejting Evrope je u poslednjih 10 godina pao sa 1,84 u 2014. godini, kada je indeks prvi put objavljen. To je najveći pad u jednoj deceniji, uzimajući u obzir sve regione sveta.

Finskoj je rejting snižen sa jedan na dva, zbog napada vladajuće koalicije, predvođene desničarskim premijerom Peterijem Orpom, na osnovna radnička prava. Reforme, ograničavanje prava na štrajk, podrivanje pregovora o platama i smanjenje socijalne zaštite, predstavljaju napad bez presedana na socijalne modele i sindikalna prava u Finskoj i drugim nordijskim zemljama.

Švajcarska je pala sa ocene dva na tri, pošto su vlasti jednostrano suspendovale tripartitno posredovanje bez objašnjenja. Kirgistan je pao sa četiri na pet, zbog represije vlade nad nezavisnim sindikatama. Rusija i Ukrajina su ponovo uvedene u indeks 2024. godine, sa ocenom pet.

Primeri zloupotreba prava u protekloj godini postoje širom Evrope. U Belgiji i Francuskoj su štrajkovi kriminalizovani, a štrajkači stigmatizovani. Preterano široka definicija osnovnih usluga korišćena je za ograničavanje ili zabranu štrajkova u Albaniji, Mađarskoj, Moldaviji, Crnoj Gori i Velikoj Britaniji.

Poslodavci u Jermeniji i Poljskoj su se mešali u sindikalne izbore, dok su u Grčkoj, Holandiji i Severnoj Makedoniji stvoreni nedemokratski, “žuti” sindikati koji su pod uticajem poslodavaca, sa ciljem sprečavanja nezavisnog, demokratskog predstavljanja radnika, navodi se.

Dve svetle tačke su Rumunija i Bugarska. Rumunija je popravila ocenu sa četiri na tri, pošto je vlada proširila pravo na štrajk i učinila kolektivno pregovaranje obaveznim u preduzećima sa više od 10 zaposlenih. U Bugarskoj su sindikati pobedili u 25-godišnjoj borbi za zakonom garantovano pravo zaposlenih da se organizuju u sindikate.

Ipak, brojke su širom Evrope sumorne: 73 odsto zemalja narušilo je pravo na štrajk, 54 odsto zemalja narušilo je pravo na kolektivno pregovaranje, 41 odsto zemalja je uskratilo radnicima pravo da osnuju sindikat i da mu se pridruže. Takođe, 16 zemalja je ometalo registraciju sindikata, u 13 zemalja radnici su imali ograničen pristup pravdi ili ga uopšte nisu imali, šest zemalja je ograničilo slobodu govora i okupljanja, u 12 zemalja je bilo hapšenja radnika, a u četiri nasilnih napada na radnike.