Danas se u Beogradu navršava godinu dana od prvog građanskog protesta “Srbija protiv nasilja”, održanog 8.maja 2023, zbog masovnih ubistava u beogradskoj školi “Vladislav Ribnikar” i mladenovačkim selima Dubona i Malo Orašje, 3. i 4. maja.

Ti protesti, čiju tehničku organizaciju je preuzeo deo tadašnje parlamentarne opozicije (Ujedinjeni, Demokratska stranka, Zajedno-Moramo, Zeleno-levi klub, Ne davimo Beograd) trajali su do kraja novembra, kada su obustavljeni zbog, kako je tada rečeno, kampanje za decembarske izbore.

Zahtevi protesta bili su smena Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i rukovodstva Radio-televizije Srbije (RTS), gašenje tabloida i ukidanje realiti programa, kao i oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama – Pink i Hepi – “zbog promocije nasilja”.

Zahtevana je bila i smena tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića, kao i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Predstavnici opozicije su optuživali vlast da je uticala na dramatičan porast govora mržnje i nasilja u društvu i da je tako, indirektno, prouzrokovala dve ogromne tragedije. Provladine medije su optužili da promovišu “mržnju i nasilje” dok je vlast uzvratilia tvrdnjom da opozicija zloupotrebljava nezadovoljstvo i zabrinutost građana.

Prvi protest kao i drugi, koji je održan 12. maja, bili su među najmasovnijim, a po procenama, broj okupljenih je bio između 20 i 100 hiljada.

U narednim protestima, broj okupljenih je bio značajno smanjen, posebno tokom leta, kada je na nekima od njih bilo prisutno samo po nekoliko hiljada ljudi.

Vlast nije ispunila nijedan od zahteva opozicije i učesnika protesta.