“Država Srbija, ako hoće, može da proda obveznice gradjanima jer nema prepereka, osim što bi morala da napravi kampanju i edukuje ih da novac sa štednje ulože u obveznice. Država bi se zbog toga malo zamerila bankama koje imaju dominantnu poziciju na finansijskom tržištu”, rekao je Gujaničić za Betu.
Od toga bi, kako je rekao, koristi imala i država i gradjani jer su kamate na tržištu obveznica na kome trguju, uglavnom profesionalni investitori, od prošle godine naglo porasle, a banke koje su superiornije u odnosu na njene klijente sporije ih povećavaju.
Hrvatska je 22. februara ponudila njenim gradjanima prve hrvatske narodne obveznice po minimalnom ulogu od 500 evra i do sada ih je kupilo njih oko 43.000 i prikupljena je jedna milijarda evra. Time je Hrvatska želela da privuče deo štednje od oko 35 milijardi evra koju gradjani imaju u bankama, po relativno niskim kamatnim stopama, ispod 0,5 odsto godišnje i plati im kamatu 3,25 odsto godišnje, a obveznice dospevaju 2025.
Gujaničić je rekao da banke u Srbiji daju kamatu klijentima na štednju u evrima na tri godine, tri odsto, a prinos na obveznice sa tim ili nešto dužim rokom je duplo veći.
“Zbog te razlike u kamatama ima prostora da država Srbija izda neke vrednosne papire na tri godine i ponudi gradjanima, uz prinos od četiri odsto, umesto da ih proda na medjunarodnom tržištu kapitala uz kamatu od šest-sedam odsto”, rekao je Gujaničić.
Dodao je da bi to bio podsticaj i za razvoj finansijskog tržišta u Srbiji i mogućnost da se gradjani edukuju da ne moraju da investiraju samo u nekretnine i u bankarske depozite.
Istakao je da gradjani u Srbiji na štednji u bankama imaju oko 13-14 milijardi evra i niko ne očekuje da bi se sva ta sredstva izvukla, ali bi “fantastičan” uspeh bio kada bi država na obveznice prikupila milijardu evra, što bi predstavljalo tek šest-sedam odsto ukupne štednje.
Banke su, prema njegovim rečima, imale problem što u proteklih nekoliko godina nije rasla njihova kreditna aktivnost i što su poslovale u ambijentu niskih kamatnih stopa do prošle godine, pa su imale mali manevarski prostor za visoku profitnu maržu.
