On je u intervjuu današnjim Večernjim novostima kazao ima jasnu viziju kako će Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju raditi.

“Na prvom mestu je kreiranje jasnih poruka namenjenih stranoj javnosti koje treba da istaknu bogatu kulturnu bašrinu, istorijske činjenice, ekonomske prioritete i težnje Srbije ka miru i stabilnosti”, rekao je Gujon.

On je ocenio da je nedavno glasanje u Generalnoj skupštini UN pokazalo da 107 zemalja “i dve trećine čovečanstra” zna da Srbi nisu genocidan narod.

“Ova rezolucija (o Međunarodnom danu promišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici), koju su Nemačka i Ruanda podnele UN, stvara hijerarhiju među žrtvama i reanimira endemski rasizam za koji se verovalo da je nestao u Evropi posle 1945. godine”, rekao je Gujon.

On je upitao zar sve porodice nevinih žrtava ne zaslužuju da se prema njima postupa sa istim osećanjem.

“Kako su zemlje koje su podržale ovu rezoluciju mogle da ignorišu žrtve masakra u Kravici na Božić 1993. godine. Čak 50 žena, dece, srpskih civila masakrirano hje hladnim oružjem, mnogi su opbezglavljeni, a oči su im prethodno izvađene. Zaro smatram da 60.000 bošnjačkih, 30.000 srpskih i 8.000 hrvatskih žrtava ovog strašnog rata zaslužuju da se prema njima postupa sa istrim poštovanjem”, ocenio je Gujon.

Vlada Srbije je 23. maja imenovala političara francuskog porekla Arnoa Gujona, donedavno direktora Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu koje je organ uprave u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije, na mesto direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju.