Najava je zadala zapanjujući udarac programu koji je godinama nastajao s ciljem da prikupi milijarde dolara za pretrpane njujorške metroe i prigradske vozove uz smanjenje zagađenja vazduha i za manje zastoja na gradskim ulicama.

U unapred snimljenoj video-izjavi, Hočul, demokratkinja, rekla je da je došla do “teške odluke da primena planiranog sistema ‘cena zagušenja’ može doneti previše neželjenih posledica”.

Ona je kao razloge za “neograničeno pauziranje tog programa” navela krhki ekonomski oporavak Njujorka od pandemije kovida-19 i finansijski teret koji bi taksa predstavljala za stanovnike države koji se bore s inflacijom.

“Naplata od 15 dolara možda ne izgleda kao velika nekome ko ima novca, ali može da sruši budžet vrednog domaćinstva ili domaćinstva srednje klase” – rekla je Hočul. “To stavlja pritisak na same ljude koji čine da ovaj grad funkckioniše” , dodala je ona.

Program je trebalo da počne 30. juna, pet godina pošto ga je prvi put potpisao bivši guverner Endru Kuomo i više od decenije od kada je predložen. To je podelilo mnoge, suprotstavljajući vozačima one koji se oslanjaju na sistem gradskog javnog prevoza.

Do sada je Hočul bila jedna od najjačih podržavalaca plana, opisujući pre samo  pre dve nedelje “transformativni” uticaj koji bi on imao na klimu i gradske tranzitne usluge.

Nagli preokret izazvao je šok u političkim krugovima Njujorka, dok je među zagovornicima javnog prevoza pokrenuo pitanja o tome kako će država platiti preko potrebne nadogradnje tranzita za koje je ranije bilo predviđeno da se finansiraju iz prihoda od nove takse.

Kejt Slevin, izvršna potpredsednica Udruženja za regionalni plan, neprofitne grupe, nazvala je taj potez “potpunom izdajom Njujorčana i naše klime”.

Kako se plan bližio datumu pokretanja, izazivao je sve veći otpor putnika i zvaničnika u predgrađima. Hočul koja pomaže da predvodi napore demokrata da ponovo zauzmu mesta u Kongresu u Njujorku, u velikoj meri je usmerila svoju političku strategiju na rešavanje zabrinutosti birača u predgrađu.

Savezni poslanik Pat Rajan, demokrata koji predstavlja okrug doline Hadson, severno od grada, hvalio je svoju ulogu u “ubijanju plana”, napominjući u izjavi da je “ponosan što može da kaže da smo ga zaustavili”.

Drugi protivnici plana, uključujući sindikate koji predstavljaju nastavnike i policajce, kamiondžije i nekoliko zvaničnika u Nju Džersiju i Konektikatu, takođe su proslavili odluku.

Plan je zahtevao da ljudi koji voze putnička vozila na Menhetnu plate najmanje 15 dolara, a za veća vozila plaćaju više. Ova plaćanja bi dolazila povrh već visokih putarina za korišćenje mostova i tunela za ulazak na Menhetn.

Gradska transportna uprava koja bi nadgledala program, uveliko je završila proces instaliranja kamera, senzora, čitača registarskih tablica i druge opreme na gradskim putevima u iščekivanju pokretanja plana. I potpisali su ugovore o plaćanju više od 500 miliona dolara privatnim firmama za dizajn i rad te tehnologije.

“Javnost bi trebalo da se zapita zašto smo potrošili stotine miliona dolara na opremu koja će samo da stoji i šta nam to govori o prioritetima guvernerke” – rekla je Rejčel Faus, savetnica za politiku u Reinvent Albaniju, grupi za dobru vladavinu.

Gradonačelnik Njujorka Erik Adams, nekadašnji pobornik “cene zagušenja” koji je poslednjih meseci izrazio rezerve prema tom planu, rekao je da podržava odluku guvernerke da obustavi program.

“Ako ona gleda na koje druge načine to možemo da to uradimo i kako to možemo da uradimo ispravno, ja sam za to”, rekao je on.

Hočul je rekla da ostaje posvećena finansiranju državnih inicijativa za transport, ali nije precizirala odakle će doći novac. Za svaki dodatni porez biće potrebno odobrenje državnog zakonodavnog tela, a ono bi trebalo da ode na raspust ove nedelje.

Odlaganje plana zahtevaće odobrenje odbora za javni prevoz koji kontroliše Hočul. Neki članovi odbora rekli su da ih guvernerka nije obavestila pre objave i kažu da su zbunjeni kako će se sada finansirati ključni projekti, uključujući nadogradnju signalizacije i poboljšanja železnice.

“Kako ćemo zameniti trećinu kapitalnog budžeta?” – pitao je David Jones, član odbora. “To bi moglo dovesti do prave finansijske katastrofe” – smatra on.