Kako je istakao, zabrana je poslednja mera koja se koristi, i to samo ukoliko postoji stvarna opasnost da okupljanje rezultira neredima i da nema drugih, manje strogih načina da se oni spreče, a ni MUP, ni druge institucije, nisu javnosti dale dokaze da postoji opravdanje za tako radikalan potez.

Hercigonja je rekao da je veoma upitno zašto je država, koja je pismom podrške od strane premijerke prilikom nominacije Beograda za Evroprajd dala određenu vrstu garancije da će se ovaj skup održati, samo par dana pred njegovo održavanje skup zabranila.

„Pitanje prava LGBT+ zajednice je i političko pitanje, posebno u kontekstu evropskih integracije, jer mnoge moćne države članice Evropske unije jako drže do punog poštovanja prava ove zajednice“, rekao je Hercigonja, viši istraživač BCBP.

Dodao je da su organizatori Evroprajda mesecima bili meta brojnih napada i pritisaka koje treba razumeti u kontekstu sve većeg broja kršenja ljudskih prava aktivista, ali i svih građana.

„Ako se fokusiramo na pravo na slobodu izražavanja, predmet pritisaka i napada nisu samo aktivisti, već i obični građani koji žele da skrenu pažnju na neki određeni problem u svojim zajednicama“, rekao je Hercigonja dodajući da država ne samo da nije štitila Ustavom zagarantovana prava, već je često bila ta koja ih posredno ili neposredno ograničava.

Podsetio je na javnosti najpoznatiji slučaj ekoloških protesta iz decembra 2021. godine, ali i trenutno pitanje (ne)održavanja šetnje u okviru Evroprajda.

„U stanju zarobljene države, kakvu mi imamo u Srbiji u ovom trenutku, institucije ne deluju nezavisno, te nisu ni u mogućnosti da blagovremeno i po zakonu adresiraju pitanja kršenja ljudskih prava“, istakao je istraživač BCBP.

On je rekao da se ljudska prava sve više ugrožavaju u kontekstu dnevnopolitičke dinamike u društvu, gde se zbog brojnih pitanja, poput rata u Ukrajini ili rešavanja pitanja Kosova, donose odluke koje idu na štetu ljudskim pravima.

„To u demokratskoj državi ne sme da se dešava – politika ne može da se meša u polje ljudskih prava, i ne mogu dnevnopolitičke teme da se koriste kao izgovor za kršenja ljudskih prava. Nažalost, to je u Srbiji postao trend u poslednje dve godine“, rekao je Hercigonja.

On je istakao da u kontekstu evrointegracija Srbije pitanje poštovanja ljudskih prava nije samo određeno merilo koje se kvantitativno može izračunati kako bi Srbija dobila određeni „plus“ od Evropske komisije u procesu pridruživanja EU.

„Radi se o političkom principu poštovanja vladavine prava (a samim tim i ljudskih prava), i bez obzira što je geopolitika u ovom trenutku izuzetno značajan faktor u procesu donošenja odluka u Briselu, EU sigurno neće dozvoliti da u svoj klub primi jednu novu Mađarsku, na koju Srbija počinje sve više da liči po pitanju vladavine prava, poštovanja ljudskih prava, i stanja demokratije u državi i društvu“, rekao je Hercigonja.  

On je rekao i da je, kada je reč o braniteljima ljudskih prava i aktivista,  najviše ugroženo pravo na slobodu izražavanja i pravo na slobodu udruživanja.

Naveo je da je tim okupljen oko inicijative „Solidarno za prava svih“, koji čine YUCOM, BCBP i Narodni Parlament, u 2021. zabeležio čak 72 slučaja pritisaka ili napada tokom kojih je bilo ugroženo pravo na slobodu izražavanja, kao i 42 slučaja gde je bilo ugroženo pravo na slobodu udruživanja.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Komentari (0)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.