“Najveća evropska (nuklearna) elektrana je bez spoljnog napajanja najmanje nedelju dana, što je ubedljivo najduži takav događaj u više od tri i po godine rata” , naveo je Grosi u saopštenju koje je objavljeno sinoć.
Saopštenje je usledilo nakon što je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski opisao situaciju u elektrani kao “kritičnu”, pošto je 23. septembra po deseti put od početka rata izgubila spoljno napajanje.
To je bio najduži prekid struje u Zaporožju otkako je Rusija preuzela kontrolu nad elektranom.
Rukovodstvo postrojenja obavestilo je IAEA da ono još uvek ima rezerve goriva za više od 10 dana rada, navodi se u saopštenju.
“Ako elektrana trenutno radi na svojim hitnim dizel generatorima i nema neposredne opasnosti sve dok oni nastavljaju da rade, jasno je da ova situacija nije održiva u smislu nuklearne bezbednosti”, naveo je Grosi i dodao da “nijedna strana ne bi imala interes u nuklearnoj nesreći”.
Grosi je rekao da je u stalnom kontaktu sa obe strane, sa ciljem da se omogući brzo obnavljanje veze postrojenja sa elektroenergetskom mrežom.
Moskva i Kijev su se više puta međusobno optuživali da rizikuju nuklearnu katastrofu napadom na elektranu i prebacivali krivicu za novi nestanak struje.
Šest reaktora elektrane, koji su pre rata proizvodili petinu ukrajinske električne energije, zatvoreni su nakon što je Moskva preuzela kontrolu, a njima je potrebna struja kako bi se održavali sisteme za hlađenje i sprečila nuklearna nesreća.
Zaporoška elektrana se od početka rata u Ukrajini u februaru 2022. godine suočava sa višestrukim bezbednosnim pretnjama, poput čestih oružanih napada, nestanka struje i manjka zaposlenih.
