Potrošačke cene porasle su 3,7 odsto u septembru na godišnjem nivou, u odnosu na 3,4 odsto u avgustu, saopštiloje danas Ministarstvo rada.
Na mesečnom nivou cene su porasle za 0,6 odsto od avgusta do septembra, što je najveći mesečni porast u proteklih pet meseci, viši od povećanja od 0,4 odsto prethodnog meseca.
Podaci ukazuju na to da se i dalje oseća uticaj iranskog rata na cene goriva i uporno održavanje inflacije koja je naglo pala sa vrhunca od 9,1 odsto 2022. godine ali ove godine raste od kada je počeo rat krajem februara.
Rast inflacije nije u potpunosti posledica rasta cena goriva, pošto su povećane investicije u data centre i veštačku inteligenciju takođe povećale cene kompjuterskih čipova i elektronike koja ih koristi.
Povećana inflacija stvara probleme za Republikance u Kongresu koji se nadaju da će zadržati većinu posle novembarskih međuizbora i izazov je za američku centralnu banku, Federalne rezerve,čija kongresna obaveza je da se trudi da drži cene stabilnim.
Tekuća inflacija utiče na položaj predsednika Donalda Trampa sa američkim glasačima. Anketa koju su sprovelli agencija AP i NORC – Centar za istraživanje javnih pitanja pokazala je da samo 17 odsto Amerikanaca odobrava to kako se predsednik ophodi prema pitanju troškova života, a samo 26 odsto odobrava kako on vodi ukupnu privredu, što je novi najniži nivo podrške.
Zvaničnici Federalnih rezervi pažljivo prate podatke o inflaciji da utvrde da li treba dalje da dižu svoju referentnu kamatnu stopu i za koliko. Predsednik Feda Kevin Vorš rekao je prošlog meseca da inflacija ne pada dovoljno brzo ka cilju banke od oko dva odsto, zbog čega je u septembru Fed prvi put u tri godine podigao kamatnu stopu za četvrt procentna poena na oko 3,9 odsto.
Neki vodeći zvaničnici Feda nagovestili su da centralna banka može da sačeka pre nego što ponovo poveća kamatnu stopu. Fed ima sastanak svog upravnog odbora 27. i 28. oktobra ali većina investitora sa Vol strita očekuje da će se tada zadržati kamatne stope i da će Fed moguće doneti odluku o još jednom povećanju u decembru.
Podizanjem troškova zajmljenja Fed se nada da će usporiti potrošnju i smirti povećanja cena. Ipak veliki deo sadašnje inflacije dolazi od šokova u snabdevanju, kao što su poremećaji u snabdevanju naftom i gasom zbog iranskog rata, i više kamatne stope ne mogu da utiču na takve zastoje.
Vorš je rekao da je njegov cilj da spreči da se rast cena goriva prelije na više ekonomskih oblasti. Već je uticao na rast cena avionskog prevoza za oko 22 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Cene benzina u SAD porasle su za više od devet odsto od avgusta do septembra, navodi se u današnjem izveštaju. Povećanje cena benzina je vrlo vidljiv znak inflacije i obićno utiče na osećanje potrošača prema privredi.
Cene goriva na benzinskim pumpama u SAD malo su pale poslednje dve nedelje na prosek za celu zemlju od 4,33 dolara za galon, prema podacima njihovog Auto-moto saveza, mada su i dalje više nego pre mesec dana.
Razvoj veštačke inteligencije takođe je naglo povećao cenu poluprovodnika,kompjuterske opreme i elektrnosnih delova, što je prebačeno na potrošače u obliku skuplje elektronike kao što su uređaji za igrice, laptopovi, i pametni telefoni.
Tako je 1. septembra Nintendo povećao cenu svog sistema igrica Switch2 za 11 odsto na 499,99 dolara a najnoviji Eplov Ajfon, Ajfon 17 košta oko 10 odsto više nego njegov prethodni model.
Komentari (0)