Menadžerka Udruženja za obnovljive izvore energije Srbije Danijela Isailović izjavila je na panelu „Izmene Zakona o energetici: pravci i predviđanja” da je situacija u energetskoj tranziciji relativno dobra iz ugla privatnog sektora i da je Srbija na dobrom putu.
Srbija je 2023. godine proizvodila i trošila više od 30 odsto zelene energije što je, kako je rekla, dosta visoka cifra. Najveći deo zelene energije je proizveden u hidroelektranama, a Srbija trenutno ima 511 megavata izgrađenih vetroparkova, oko 160 megavata solarnih elektrana i nekoliko desetina megavata iz biogasa i biomase, uz još veliki broj projekata koji je u razvoju i izgradnji.
“Te cifre pokazuju da je dostižan cilj koji je postavljen za 2030. godinu, da ćemo proizvoditi 45 odsto zelene električne energije”, rekla je Isailović.
Ona je podsetila i na uspešne aukcije prošle godine, kao i da će narednih dana biti raspisane nove aukcije za 300 megavata kapaciteta vetra i 124 megavata solara.
“Investitori se i dalje suočavaju s izazovima, ali generalno ima mnogo više toga pozitivnog nego negativnog na putu energetske tranzicije, bar iz ugla privatnog sektora i izmene zakona o energetici će dodatno doprineti energetskoj tranziciji”, rekla je Isailović.
Ona je ocenila da je dobro što se izmenama zakona o energetici povećava transparentnost i dodatno pooštravaju kriterijumi kada su u pitanju zahtevi za priključenje elektrana na distributivni sistem, jer se time eleminišu neosnovani zahtevi lažnih investitora koji su u tome videli mogućnost da nešto zarade a nisu imali ozbiljnu nameru niti potencijal da sprovedu projekte.
Jedini problem, prema njenom mišljenju, može biti to što se odobrenje za priključenje može produžiti jednom i posle dve godine još jednom ako uđu u proces probnog rada.
“Očekujem da će u narednom periodu biti ili masovna izgradnja projekata ili ćemo imati jedno čistilište 2028. kada su u pitanju veliki projekti”, rekla je Isailović.
Prema njenom mišljenju, jedan od najvećih problema je neadekvatna implementacija zakona i kašnjenje u donošenju akata i procedura.
“Ako želimo da primenimo zakone i strategije koje se donose, lokalne samouprave, institucije, republički organi moraju da prate ono što su najviši državni organi, zakoni, planovi odredili”, rekla je Isailović.
