On je za današnje Večernje novosti rekao da taj problem traje godinama te da se nada da će nova zgrada, čiji je projekat u završnoj fazi, bar delimično rešiti problem.
“Popunjenost Arhiva dostigla je svoj maksimum. Ostalo je možda još stotinak dužnih metara (…) Svakodnevno se javljaju privredna društva, preduzeća i ustanove. Po zakonu su dužni da nam predaju građu, a naša je obaveza da je primimo. Međutim, problem nije samo u veličini nego i u prirodi te građe. Kada se firma ugasi, sva njihova dokumentacija dolazi ovde. Arhiv, iako u nazivu ima reč istorijski, postaje sve više privredni”, naveo je direktor ustanove.
Po njegovim rečima, deo materijala koji dostavljaju preduzeća je vredan čuvanja, ali arhiv mora da skladišti i dokumentaciju koja to ne zavređuju, jer “zakon ne pravi razliku”.
Gačić je izjavio da nije moguće skladištiti dokumentaciju u praznim hangarima koje grad poseduje te da je zato važno što pre izgraditi novu arhivsku zgradu.
“Nova zgrada će se graditi u neposrednoj blizini postojeće i imaće oko 6.000 kvadratnih metara. Novi prostor neće trajno rešiti problem, ali će ga privremeno ublažiti”, naveo je direktor arhiva.
