Donji dom Parlamenta je prihvatio inicijativu u kojoj se navodi da tretman treba da bude uz pristanak,  reverzibilan i sa ciljem da se smanji rizik od ponovnog prestupa. Predviđena je i obaveza osnivanja relevantnog odbora koji bi to pratio, preneo je briselski portal Politiko.

Od kada je došla na vlast 2022, desničarska vlada premijerke Đorđe Meloni pokušava da se strogo drži zakona i reda i usvojila je zakon kojim se uvode desetine novih krivičnih dela i povećavaju kazne.

Ovog meseca Meloni je rekla da joj je bezbednost prioritet.

Predlog za uvođenje hemijske kastracije dala je desničarska partija Liga, deo vladajuće koalicije. Po predlogu Lige, osuđeni seksualni prestupnici mogli bi da dobiju uslovnu kaznu u zamenu za terapiju blokade hormona.

Lider Lige Mateo Salvini pozdravio je vest iz parlamenta. “Pobeda Lige… Još jedan važan korak za našu istorijsku bitku za pravdu i zdrav razum: nulta tolerancija za silovatelje i pedofile”, napisao je Salvini na mreži Iks.

Međutim, opozicione grupe su predlog nazvale ekstremističkim i “kršenjem humanosti i pravde”, preneo je Politiko.

Poslanica Simona Bonafe iz opozicione Demokratske partije rekla je da je Ligin predlog “neustavan… da potkopava osnove pravnog sistema (Italije) koji je vekovima prevazilazio telesno kažnjavanje”.

 

Liginu inicijativu zeleni i partije levice kritikuju kao poziv na represiju.

“Šta je sledeće? Katran i perje, ili konopac?”, pitao je na društvenim mrežama Enriko Borgi iz centrističke partije Živa Italija.

Hemijska kastracija je primena preparata koji inhibiraju oslobađanje hormona za stimulisanje  proizvodnje testosterona, čime se smanjuje libido.

 

Obavezna hemijska kastracija dozvoljena je u Rusiji i Poljskoj i u nekim državama SAD za određena krivična dela.

Međutim, postoje sumnje u njenu efikasnost, a stručnjaci ukazuju da može da ima fizičke i psihološke posledice.

Feminističke grupe upozoravaju da razlozi za nasilne seksulane zločine, poput silovanja, nisu nezaustavljivi seksualni nagoni, već faktori kulture društva.

Aktuelni ministar pravde Karlo Nordio usprotivio se sličnim predlozima 2019, pre nego što je ušao u vladu, rekavši da su “povratak u srednjevekovna vremena”.