“Ne sećam se da je to bio slučaj sa bilo kojom drugom zemljom. U stvari, siguran sam da takav slučaj, kao što je Kina, nije zabeležen u pisanoj istoriji”, naveo je Mrkić u autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG).

Mrkić je kao primer naveo da su kineski vasionski brodovo doneli uzorke tla sa tamne strane Meseca o čemu se, kako je dodao, malo priča, iako je reč  o senzacionalnim pronalascima za čitavo čovečanstvo, a slično je, naveo je, i sa proizvodnjom električnih vozila ili sa izradom ploča kojima se transformiše sunčeva energija u čistu energiju, kako bi se smanjilo zagađenje.

On je ocenio da EU “zamera Kini zato što je u tome vrlo uspešna” i dodao da “potpuno razume kinesko nezadovoljstvo ovakvim ponašanjem i shvata njene reakcije”.

“Kina je danas prisutna, ne samo u Aziji, već i u Africi, Južnoj Americi, pa i u Australiji i na Novom Zelandu. Ne sme se zaboraviti da je kineski premijer Li Ćijang nedavno posetio Novi Zeland i Australiju. Nije to bilo slučajno. Naravno, Australija i Novi Zeland su okrenuti i kineskom trzištu, ne samo zbog inovacija i tehnologije, već zbog enormnosti Kine kao zemlje, naveo je.

Mrkić je podsetio da “neke države upozoravaju na ‘kinesku opasnost’ zbog, navodno, prevelikog zaduživanja siromašnih zemalja u odnosu na Kinu”.

“Mi ne znamo koja je alternativa za sopstveni razvoj društava, što je sasvim normalna težnja, čemu se svi postojeći režimi predaju. Moje je čvrsto uverenje da ne treba zanemariti Kinu, a kamoli je zauzdavati”, naglasio je.

Mrkić je dodao da je “teško zamislivo da se nekom uskraćuje prirodna težnja za razvojem” ističući da je siguran da to nikome neće uspeti.

“Verujem u evroazijski jedinstven prostor i u tržište odavno stvoreno na ovom tlu. To je jedini izlaz. Ne valja se svađati i sukobljavati, poput onoga što se zbiva u današnjoj Ukrajini. Užas je u pitanju.  Mislim da će sve biti rešeno razumom, za mirovnim stolom, a ne ratovanjem, samo ako ima dobre volje”, zaključio je Mrkić u autorskom tekstu za CMG.