Kako je danas saopštio Partizan, izložba će biti otvorena u prisustvu članova porodice nekadašnje Partizanove devetke – supruge i sina Atile Hasanagića.
“Postigao je možda najlepši gol u istoriji Kupa šampiona, decenijama posle njega nije se pojavio niko ko tako vešto prima loptu grudima, a onda je volej udarcem, levom ili desnom nogom, zakucava u mrežu. Jasno je o kakvom se centarforu radilo”, naveo je Partizan.
Mustafa Hasanagić rođen je 20. aprila 1941. godine u Priboju. Član Partizana bio je od 1961. do 1969. godine i za tih osam godina odigrao je 337 utakmica i postigao 355 golova.
Karijeru je počeo u rodnom gradu, igrajući za FAP. Talenat, nestvaran šut i osećaj za gol učinili su ga poznatim i van svog kraja. Partizan ga je pozvao na probnu utakmicu u Sisku, kada je postigao dva gola.
“Posle te utakmice odveli su me u Knez Mihailovu, čim smo se vratili. Prvi ugovor potpisao sam za zimski kaput i to – kupljen u letnje doba”, rekao je svojevremeno Hasanagić.
Partizan je tada dobio vrhunskog napadača, čiji će golovi doneti brojne pobede i trofeje i dovesti na stadion nove navijače. Bio je šampion 1962, 1963. i 1965. godine, a na putu do finala Kupa šampiona postigao je šest golova. Po jedan Nantu i Verderu, pa jedan u Pragu, u šokantnom porazu Partizana od Sparte – 1:4.
“Revanš sa prvakom tadašnje Čehoslovačke jedna je od njegovih najboljih utakmica. Bio je strelac jednog gola u prvom poluvremenu, u kojem su “Partizanove bebe” pregazile protivnika, i jednog u drugom, za konačnih 5:0. Hasanagić je zaradio pesmicu navijača u kojoj se slavila njegova igra i poredila sa velikom zvezdom protivnika, Kvašnjakom”, naveli su crno-beli.
“Ne sećam se teksta, mnogo je vremena prošlo,” rekao je nedavno.
Gola se sećao i on i svi koji su imali priliku da ga vide. Kovačević i Hasanagić odigrali su dupli pas glavama, a onda je najefikasniji igrač Partizana u istoriji kluba loptu zakucao volej udarcem iza leđa golmana Sparte, podsetio je Partizan.
Pre toga, Milanu je u Beogradu 1964. godine dao tri gola, dovoljno da u italijanskoj štampi bude opisan kao igrač “u čijim nogama lopte postaju rakete.”
Trzaj glavom i volej – dva zaštitna znaka.
“Nisam bio visok centarfor, 180 centimetara, a voleo sam, igrao sam dobro glavom, imao sam dobar odraz. A taj volej, to je nešto što mi je priroda podarila, ali sam ga i usavršavao. Jeste, puno sam golova dao i glavom i volejom”, rekao je Hasanagić.
Patizanova najveća evropska sezona bila je i trenutak njegove potpune afirmacije. Ipak, o finalnoj utakmici Kupa šampiona je nerado pričao, ali nije nikoga krivio.
“Kada se god priča i o toj finalnoj utakmici i o toj sezoni, i tužan sam i srećan. Srećan jer sam bio akter te utakmice, a tužan jer nismo osvojili titulu. A bili smo bolji. Real je veliki bio i tada, ali smo po igri, šansama i po tom što smo vodili, zaslužili više. Sticajem okolnosti smo izgubili. I volim da pričam o toj utakmici i ne volim”, podsetio je Partizan na njegove reči.
U sezoni 1966/1967 bio je najbolji strelac lige, a još veće i bolje fudbalske dane nije dočekao, možda i svojom greškom – igrao je bez kostobrana, spuštenih štucni.
“Bilo je komotnije, bio sam nekako lakši, prosto sam se bolje osećao tako. To mi je ostala navika iz mlađih dana. Zbog toga sam, na nesreću, polomio i nogu na utakmici sa Rijekom”, naveo je svojevremeno Hasanagić.
Karijera je zastala 1968. godine. Kost je pukla, pa je prelom noge značio dugu pauzu. Uz povredu se pridodala i bolest i činilo se da se neće vratiti na teren, ali je potpisao ugovor sa švajcarskim Servetom, odigrao je dobru sezonu, a narednu za Šo de Fon, gde su ga zvali “kraljem”.
Igrao je do 1971. godine i u 30. godini odlučio je da se oprosti od fudbala. Malo je ljudi u istoriji fudbala koji su završili karijeru sa više pogodaka nego odigranih utakmica. U domaćem fudbalu to je neprevaziđen rekord.
“Dao sam gol Santosu, Milanu tri, Mančester junajtedu, Verderu, Nantu. Novinari me često pitaju koji gol mi je najdraži. Svaki gol Zvezdi mi je najdraži”, rekao je svojevremeno Hasanagić.
Neko vreme je u Siriji bio igrač-trener, a sredinom sedamdesetih godina prošlog veka bio je i trener turskog Ankaragučua.
Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je pet utakmica.
Još po jednoj stvari pamtili su ga i ljubitelji fudbala – snimio je ploču sa četiri pesme, a kasnije je otvorio i kafić “Crno-bela devetka”.
Mustafa Hasanagić umro je 12. novembra prošle godine u 83. godini.