Kako se navodi u izveštaju SĆF “Ima li pravde za slobodu izražavanja?”, povećan je i broj zatvorskih kazni, a pomaci u pravosudnoj praksi postoje kada je u pitanju zaštita slobode izražavanja pred sudovima u Srbiji, bar kada su u pitanju krivična dela učinjena na štetu novinara.

Od 97 predmeta rešenih periodu od januara 2021. do juna 2023. godine, osuđujuća presuda je doneta u 22 slučaja (22,7 odsto), a oslobađajuća u četiri slučaja (4,1 odsto).

Od ukupno 34 identifikovana pravnosnažno okončana sudska predmeta, doneto je 26 osuđujućih, šest oslobađajućih presuda i dva rešenja kojima se izriče mera bezbednosti psihijatrijskog lečenja.

Fondacija je navela i da se pet od šest oslobađajućih presuda odnosi na neposredno upućene verbalne pretnje.

Najveći broj slučajeva, kako su dodali iz SĆF, rešava se tužilačkom odlukom, odnosno odbačajem krivične prijave, u 70 slučajeva (72,2 odsto).

Analiza je pokazala da pretnje medijskim radnicima preko interneta “i dalje dominiraju kao oblik napada na novinare”, a fondacija navodi da zabrinjava trend da za više od osam odsto pada broj slučajeva pred Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal, dok raste broj slučajeva pred ostalim javnim tužilaštvima.

“Dok je u ranijem periodu zabeleženo oko 16,2 odsto slučajeva koji su bili u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sada je to oko 28,8 odsto. Ovo navodi na zaključak da se pretnje novinarima i medijskim radnicima postepeno iz virtuelnog prelivaju u realan život”, navodi se u analizi.

U analiziranim predmetima mera lišenja slobode (pritvor ili zadržavanje) određena je prema 16 lica, a ukupno 13 učinilaca osuđeno je na kaznu zatvora, ali je najveći broj izrečenih osuda na uslovnu kaznu – 53 odsto, dodaje se u analizi koja se može pronaći na sajtu SĆF.