Institut je analizirao poslovanje 100 najvećih kompanija za proizvodnju oružja tokom prošle godine.

Kako je danas preneo nemački portal Dojče vele (Deutsche Welle – DW), prema tom izveštaju, kompanije su od prodaje oružja i vojnih usluga ukupno ostvarile gotovo 600 milijardi dolara.

To je ogromna suma. Međutim, njihovi prihodi su se primetno smanjili u odnosu na 2021. i to za 3,5 odsto. To je prvi pad od 2015, odnosno otkako SIPRI formira listu najvećih 100 kompanija za proizvodnju oružja.

“Uprkos obimu novih narudžbina, koje su dostigle za mnoge kompanije rekordne nivoe, opao je prihod prvenstveno u SAD”, rekao je za DW Sijao Lijang, jedan od autora izveštaja SIPRI.

Mnoge američke i evropske kompanije za proizvodnju oružja nisu bile u mogućnosti da značajno povećaju svoje proizvodne kapacitete. Zbog nedostatka radne snage, rastućih troškova, posledica pandemije koronavirusa i poremećaja lanca snabdevanja uzrokovanih invazijom Rusije na Ukrajinu.

Pored toga, većina naoružanja isporučenog Ukrajini bila je vojna pomoć iz evropskih i američkih zaliha, što industriji nije donelo mnogo prihoda. Drugi razlog je to što je fokus najvećih proizvođača prebačen na skupe sisteme kao što su avioni, brodovi i projektili, rekao je Lijang.

Konkretno, prihodi 42 američke kompanije na listi značajno su pali, za 7,9 odsto, odnosno na 302 milijarde dolara. Oni su činili 51 odsto ukupnog prihoda od prodaje oružja 100 najvećih kompanija u industriji oružja.

Međutim, SIPRI procenjuje da će dugoročnije narudžbine imati pozitivan uticaj na bilans u narednim godinama.

Prodaja oružja 26 evropskih kompanija koje se nalaze među prvih 100 u svetu porasla je u 2022 za 0,9 odsto, odnosno na 121 milijardu dolara.

Rat u Ukrajini stvorio je potražnju za proizvodima “pogodnim za rat iscrpljivanja, kao što su municija i oklopna vozila”, navodi se u studiji SIPRI.

Zbog nedostatka podataka SIPRI nije bio u mogućnosti da u potpunosti proceni razvoj prihoda ruskih kompanija. Zbog toga su se na listi našle samo dve ruske kompanije “Rostec” i Ujedinjena brodograditeljska korporacija. Njihova ukupna prodaja pala je za 12 odsto, na 20,8 milijardi dolara. Nedostatak transparentnosti Rusije nije novi trend, ali se posle njene invazije na Ukrajinu povećao, navodi se u izveštaju SIPRI.

Ekspert stokholmskog instituta Lijang procenjuje da je “ruska vlada sprečila tamošnje kompanije da obelodane bilo kakve informacije, jer bi to moglo da dovede u pitanje zvanični narativ o njihovim ratnim naporima u Ukrajini”.